Земље чланице НАТО-а разрађују планове за размештање трупа у државама бившег совјетског блока. То ће фактички означити крај споразума са Русијом, склопљеног после окончања хладног рата, пише Санди Тајмс.
НАТО и Русија су потписали такозвани Основни акт о узајамним односима, сарадњи и безбедности 1997. године. Брисел и Москва су постигли споразум да западне државе неће размештати значајне војне снаге источно од Елбе. Сада НАТО функционери изјављују да је споразум важио док је ситуација остајала иста и обе стране су поштовале његове услове. А од како је Русија, како они кажу, ”анектирала Крим”, све се променило.
Само проминила се ситуација не у марту ове године, када су се становници Крима на референдуму изјаснили са придруживање Русији. Још 90-их година, после распада Совјетског Савеза, поставило се питање о смислу постојања Северноатлантске алијансе. Брисел је тада обећао да неће распростирати утицај алијансе на исток — мада у року од неколико година у НАТО су ушле скоро све државе бившег социјалистичког табора, истиче заменик директора Института за САД и Канаду Павел Золотарев.
Тада је постало јасно да ова организација тешко да ће се сама расформирати. Зато што је то главни инструмент утицаја САД у Европи. Русија је самтрала да кад нисмо непријатељи, сада може да се иде на зближавање. А Запад у реалној својој политици, без обзира на реторику о потреби сарадње, искористио је то за ширење сфере утицаја на Исток. Укљућујући у свој састав нове чланове НАТО-а, прво из бивших земаља социјалистичког блока, а затим и оне републике које су некада биле у саставу Сојветског Савеза.
Према мишљењу експерата, као главни свој задатак северноатлантска алијанса поставља истискивање Русије са постсовјетског простора. Већ низ година НАТО прилагођава својим стандардима Грузију, сада се активно позабавио Украјином. Поседња је постала камен спотицања у односима Москве и Брисела пред 17. годишњицу потписивања споразума о сарадњи, истиче експерт Института за земље ЗНД Валериј Јевсејев.
Тренутно односи између Русије и Северноатлантске алијансе су веома компликовани. НАТО земље јачају своје присуство у близини граница РФ. Русију то не може да не брине. И са ове тачке гледишта, узимајући у обзир врло озбиљно заоштравање односа између Москве и Брисела по питању украјинске кризе, треба предузети неке кораке на смањењу напетости. Са руске стране оваква одлука је била усвојена. Она је везана за повлачење руских трупа даље у украјинске границе.
Према мишљењу експерата, главни циљ размештања НАТО трупа на границама са Русијом је жеља да се оправда своје постојање. Ради тога потребан је спољни непријатељ. И нашли су га у Москви. Само на тај начин Вашингтон може да докаже својим савезницима потребу Северноатлантске алијансе.
А све је теже то доказати. На пример, Берлин одбија да увећа трошкове за одбрану, што је тражио Брисел. Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле залаже се против увећања војног буџета Немачке као реакције на кризу у Украјини. Према његовим речима, у насталој ситауцији овакав корак не би био превише мудра политика. Поред тога, министар се изјаснио против размештања НАТО трупа у источноевропским државама. Шојбле је уверен да ће то само заоштрити ситуацију.
Руски председник ових дана подсетио је западне партнере: Русија и НАТО у ствари могли би плодотворно да сарађују. Према речима Владимира Путина, увек има где да се уложе напори — то је и заједничка безбедност, и заштита од тероризма, и борба против промета наркотика. Како би се решили сви ти проблеми, треба консолидовати напоре. А не доказивати ко је у свету газда, као што то чини северноатлантска алијанса.
Игор Силецки
Глас Русије
