“Квира” на југоистоку Сардиније највећи је полигон НАТО-а у Европи. Од 1956. године служи како за вежбе војних снага Алијансе тако и за тестирање и уништавање оружја укључујући и ракете са торијумом и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Житељи околних села деценијама умиру у тишини. Обољевају од истих болести од којих и италијански ветерани са Балкана – канцера лимфних жлезда, леукемије, канцера мозга, а пречесто им се рађа потомство са урођеним тешким деформитетима. Локални јавни тужилац Доменико Фиордализи први је јавни тужилац који се усудио да отвори истрагу против једног полигона НАТО-а, а ових дана суду је представио оптужницу против 20 лица међу којима и десет генерала и високих официра. Репортер “Вести” био је на лицу места.
НАТО је из Брисела ових дана упутио писмо окружном суду у Ланузеију, на југоистоку Сардиније. Кратко и јасно: Алијанса се позива на имунитет и најављује да неће дозволити јавном тужиоцу Доменику Фиордализију да у процесу против 20 оптужених користи архиве агенције НАМСА. Тужилац неће моћи да их користи да би доказао оно што су сви знали, али су – ћутали: да је држава деценијама прикривала еколошку катастрофу и радиоактивно загађење који су за многе била смртоносни.
Мало је међутим вероватно да ће, после свега што је тужилац открио и објавио, НАТО моћи да врати закон ћутања који је деценијама владао. “На полигону више неће моћи да се спаљује оружје или уништавају ракете како је то било раније. То је заслуга Фиордализија”, каже Паоло Карта, новинар “Унионе сарда”, који је почетком 2011. године први објавио ветеринарски “извештај-бомбу” о наказним овцама и болесним пастирима.
У модерном здању редакције на периферији Каљарија, Паоло ми објашњава појединости из Фиордализијеве истраге коју је лане детаљно пратио.
– Најтежи моменат за мене је био када су прошле године у мају пастири, због одлуке тужиоца, били приморани да напусте земљиште на коме напасају стада већ 60 година. Многи нису веровали да је терен загађен и окренули су се против тужилаштва и против медија и новинара који су извештавали о загађењу на Квири – каже Паоло.
Шездесет и шест пољопровредно-сточарских удружења и скоро 9.000 грла стоке остали су без торова и без пашњака. Сељаци су демонстрирали против тужилаштва тврдећи да тужилац “лаже”. Паоло објашњава да се сада стање примирило јер је италијанска влада обећала да ће им платити надоканде као и трошкове деконтминације(чишћења) полигона и околине.
– А баш то је заслуга Фиордализија јер пре његове истраге држава није ни говорила о загађењу, а камоли о чишћењу и надокнадама – каже Паоло.
На први поглед изненађује да су се у овом заплету на Сардинији управо жртве загађења окренуле против тужиоца. Објашњење је у чињеници да је Сардинија сиромашна и сељаци који су остали без пашњака су крајње забринути. Питају ко ће да купи њихов мед, сир и воће ако тужилац настави да прича о загађењу и радиоактивности. Ова сељачка мука добро је дошла НАТО-у, индустрији оружја, државним функционерима, неким председницима општина и осталим заговорницима закона ћутања.
Тужилац из Ланузеија, међутим, не личи на некога ко би ућутао због претњи или притисака. До сада прошао разне битке, па и ону против мафијашке организације ндрангета. Овај педесетогодишњак, пореклом из Калабрије, неуобичајено висок за поднебље јужне Италије, ићи ће до краја – ма шта то значило – јер ћутање сматра злочином.
[quote]
Кажњени јер су проговорили
Антонио Пили, лекар и бивши председник општине Вилапуцу, први је 2001. године јавно упозорио на повећан број оболелих од леукемије и на крају “добио” судски процес и био осуђен на осам месеци условно.
– До сада су политичари морали да ћуте ако су хтели да сачувају каријеру. Научници су морали да ћуте ако су желели да добију новац за своја истраживања – каже Маријела Као, председница комитета грађана Избацимо базе, додајући да су “неки новинари завршили на суду, а неки су напустили професију”.
[/quote]
