У ексклузивном интервјуу, научница Валентина Жаркова рекла је за Epoch tajms да је њен рад из 2015. који предвиђа почетак великог соларног минимума између 2020. и 2053. потврђен, што ју је навело да упозори да би температуре ускоро могле брзо пасти.
Велики соларни минимуми трају више соларних циклуса, током којих сунце производи мање енергије, а активност сунчевих пега је ниска. Током претходног великог соларног минимума, Маундеровог минимума између 1645. и 1715. године, глечери су се ширили и река Темза у Енглеској се често смрзавала.
„Температура током тренутног великог соларног минимума биће нешто виша него што је била током Маундеровог минимума — а овај велики соларни минимум ће бити краћи“, предвидела је Жаркова.
У својој публикацији из 2015. Жаркова и њене колеге су извели пар главних компоненти из магнетног поља насталог услед соларне енергије. Повезали су те компоненте са паром магнетних таласа који потичу из различитих слојева сунца.
Кроз детаљнију анализу, тим је екстраполирао те таласе уназад у времену, дајући резултате који су се блиско поклапали са активношћу сунчевих пега током претходних 800 година. Користила је исту методологију да предвиди велики соларни минимум у наредних неколико деценија.
Као доказ великог соларног минимума, Жаркова је навела податке о сунчевим пегама из Краљевске опсерваторије Белгије, заједно са недавним ниским температурама и климатским екстремима, укључујући најхладнију зиму забележену на Јужном полу, као и необично хладно, снежно време у Тексасу почетком 2021.
Са своје стране, НАСА је 2019. године изјавила да „прогноза за следећи соларни циклус каже да ће бити најслабији у последњих 200 година“, што је у складу са периодом ниске активности Сунчевих пега у Далтонском минимуму и релативно ниским глобалним температурама које су биле отприлике од 1790. до 1830.
Ипак, агенција је тврдила да би велики соларни минимум, ако се догоди, „послужио само да надокнади неколико година загревања изазваног људским активностима“.
Жаркова, насупрот томе, тврди да би велики соларни минимум могао смањити глобалне температуре до 1 степен Целзијуса.
Она је такође рекла за Епох Тајмс да би трошкови атмосферског угљен-диоксида могли бити донекле прецењени, истичући да се његово повећање догодило у исто време када се глобални животни век удвостручио.
Једна недавна студија сугерише да је пораст атмосферског угљен-диоксида одговоран за до 40 процената побољшања кључних приноса усева у САД од 1940. године.
Жаркова сматра да владе на северној хемисфери треба да припреме своје грађане за нагли пад температура током наредних неколико деценија.
Ипак, за сада су се владе широм света позиционирале да се боре против антропогеног глобалног загревања, о чему сведочи недавни самит ЦОП26 у Глазгову у Шкотској.
Тренутни температурни рекорд је био предмет контроверзи. Различити извори, укључујући сателитске податке које је прикупио Универзитет Алабама у Хантсвилу (УАХ), Европска унија и друге агенције, показали су неуобичајено високе глобалне температуре последњих деценија, за које многи научници верују да су у складу са глобалним загревањем изазваним људским активностима. Други извори критикују неке од ових података, закључујући да су закључци о антропогеном глобалном загревању лажни, пренаглашени или погрешни.
Жаркова сматра да су бар неки људи укључени у промовисање глобалног загревања свесни могућности хлађења земље у блиској будућности.
„Они желе да добију свој новац – порезе, или шта год добијају од зелене технологије – што је пре могуће, јер ће бити разоткривени веома брзо“, рекла је она.
Извор: Nulta Tačka/The Epoch Times