Доктор биолошких наука и професор Школе системске биологије ГМУ (САД) Анча Баранова објаснила је за Спутњик да постоје два фактора од којих зависи крај епидемије новог коронавируса, док биолог Алексеј Потехин са Универзитета у Санкт Петербургу истиче да карантин неће трајати годинама.
Према њеним речима, један фактор је процес еволуције вируса.
„Знамо да код новог домаћина (а човек је за вирус нови домаћин) вирус слаби. Посматрали смо га и на другим вирусима, укључујући коронавирусе. Вирус шишмиша ушао је у човека, прелаз са човека на човека праћен је мутацијама вируса, и он, по правилу, слаби. Одвија се коеволуција како би мање-више могао да коегзистира са човеком. Овај вирус се сада прилагођава нама. Не зна се колико ће то трајати“, испричала је Баранова.
Други фактор је стицање имунитета код човека, односно процес природне вакцинације, додала је она.
Карантин неће трајати вечно
Карантин због новог типа коронавирусне инфекције у свету неће трајати „годинама и деценијама“, иако тренутна епидемиолошка ситуација може остати на снази шест месеци, сматра професор на Катедри за микробиологију Државног универзитета у Санкт Петербургу Алексеј Потехин.
„Вирус САРС-ЦоВ-2, нажалост, је заразнији од грипа, али је мање заразан од заушки или рубеола, а да не спомињемо морбиле. Важно је нагласити да коронавирус уопште не личи на вирус грипа, па стога неће држати човечанство у карантину годинама и деценијама“, истакао је Потехин.
Према његовим речима, будући да коронавируси немају велику варијабилност, која је својствена вирусима грипа, симптоми КОВИД-19 ће се постепено ублажавати. Као резултат тога, нови коронавирус „постепено ће постати део вирусног пејзажа, многи ће га прележати, а човечанство ће почети да се враћа у нормалан живот“, објаснио је професор.
„Међутим, према мојој процени, тренутна епидемија могла би да се продужи око пола године“, додао је научник.
Потехин наводи да ће здраве одрасле особе вероватно преболети инфекцију „на ногама“, а у болницe ће доспети неколицина којима је живот угоржен.
„Све у свему, ситуација није гора од грипа, чија је једна од најнеугоднијих и најопаснијих компликација упала плућа. Судећи према тренутној статистици, људи у групи високог ризика су старији од 75 (у земљама са нижим животним стандардом – старији од 70), а посебно са неким пратећим болестима“, закључио је стручњак.
Пандемија коронавируса
Кинеске власти су 31. децембра обавестиле Светску здравствену организацију о епидемији непознате упале плућа у граду Вухан у централном делу земље. Кинески стручњаци утврдили су 7. јануара узрочника болести — то је коронавирус 2019-нЦоВ (2019-nCoV), који је касније добио званичан назив КОВИД-19.
Светска здравствена организација 11. марта прогласила је епидемију новог коронавируса за пандемију. Први случајеви заразе овим коронавирусом забележени су крајем 2019. у Кини. Према најновијим подацима у више од 150 земаља света заражено је више од 219 хиљада људи, више од 85 хиљада се опоравило, а скоро девет хиљада је умрло.
Спутник