Ново истраживање повезује микробе који живе у нашим цревима са нервним системом и здрављем нашег мозга. Нажалост, већина студија се у великој мери ослањала на животињске моделе. Међутим сада постоје чврсти докази на људских добровољцима да ретку неуроваскуларну болест названу кавернозни ангиом (ЦА) могу да изазову одређене мешавине бактерија у нашем пробавном тракту.
Ништа од овога не значи да студије на животињама немају свој значај. Истраживачки тим који стоји иза овог откриц́а био је инспирисан истраживањима на мишевима који су наговештавали управо такву везу.
“Импликације тога биле су врло велике”, каже неуролог Универзитета у Чикагу и старији аутор др Исан Авад, који је такође био у тиму који стоји иза оригиналног откриц́а на глодарима.
“Али нисмо знали да ли би овај концепт јединственог микробиома који погодује развоју лезија био могућ и код људи.”
Kавернозни ангиоми су лезије састављене од необично експанзивних крвних судова у мозгу и кичмени мождини. Срец́ом, то није баш уобичајена болест, и јавља се код свега 0,2 одсто становништва.
Утицај болести у великој мери зависи од тога где се развијају ови “ненормални” крвни судови кроз које крв слабије протиче.
У неким областима нервног система могу да произведу нападе који се временом погоршавају. Kод других може довести до слабости удова, проблема са видом или лошом меморијом.
Иако се може појавити спорадично код појединаца који у својој породици немају историју болести, постоји и породични облик ЦА који је повезан са малим бројем гена.
Наравно, болести су често прилично компликоване ствари, а бројни фактори доприносе развоју симптома. Претпоставља се да бактерије такође имају важну улогу у овом стању.
Истраживачи су прикупили узорке фекалија од више од 100 појединаца који су имали тренутну дијагнозу било породичног, било спорадичног облика ЦА.
Слични узорци су такође прикупљени од 250 добровољаца који нису имали дијагнозу како би послужили као контролна група.
Генетска анализа на оба сета узорака потврдила је јасну везу између неуроваскуларног стања и превладавања грам-негативног типа бактерија.
“Пацијенти са ЦА са свих различитих места сакупљања имали су исти карактеристични микробиом, без обзира да ли су наследили мутацију или имали спорадичнан облик ЦА и без обзира на број лезија који су имали”, каже др Авад.
Право богатство је то да су само три врсте могле да се искористе за поуздано сортирање људи са ЦА и оних који га немају.
Они са вец́ом количином грам негативне врсте зване Одорибацтер спланцхницус и мањим бројем грам позитивних Фаецалибацтериум прауснитзии и Бифидобацтериум адолесцентис имали су далеко вец́у вероватноц́у да ц́е имати ово стање.
Kако би пронашли узорке међу мноштвом хемикалија у узорцима крви, тим је такође пронашао знаке да се код пацијената са ЦА појачавају кључни рецептори за упалу.
У комбинацији са ранијим истраживањима, велика је вероватноћа да ће уношење више врста бактерија у цревима изазвати необично висок упални одговор у телу који повец́ава ризик од настанка оваквих крвних судова у мозгу.
Познавање ланца догађаја који проузрокују ово стање је огроман корак ка лечењу. Нажалост, то можда и није тако једноставно као уништавање осетљивих врста бактеријаи ризиковање даљих проблема у смислу нарушавања равнотеже микрофлоре у цревима.
“Ово је сложеније него што се чини”, признаје др Авад.
Kако сазнајемо више о природи микробних “органа” нашег тела, без сумње ц́емо пронац́и боље начине да се позабавимо и начином на који се маскира.
Ово истраживање објављено је у часопису “Натуре Цоммуницатионс”.
