Будимо искрени – велики је изазов увек се хранити здраво. Некад смо приморани да, због обавеза и брзог начина живота, конзумирамо полупрерађене производе или брзу храну.
Међутим, да ли знате разлику између намирница са мало додатних масти и шећера и намирница које садрже опасне канцерогене супстанце који могу изазвати дугорочну штету вашем здрављу? Постоји седам ултраканцерогених намирница које бисте требали избегавати. Ево које су то.
Месне прерађевине
Месо конзервирано димљењем, стврдњавањем, сољењем или месо које садржи хемијске конзервансе повезује се са повећаним ризиком од рака дебелог црева. Већина ових врста меса производи се са канцерогеним састојком познатим као натријум-нитрит, који се користи да би паковано месо добило јарко црвену боју, како би изгледало свеже. Студија коју је 2005. године провео Хавајски Универзитет показује да прерађено месо повећава ризик од рака панкреаса и до 67%.
Виршле се, на пример, праве од делова животињских органа, нервног ткива, комадића костију и хрскавице и других неукусних делова животиње. Животиње од којих се овај производ прави су, највероватније, храњене житом помешаним са хормонима, антибиотицима, пестицидима и фекалним материјама.
Након детаљног прегледа више од 7.000 клиничких студија, које покривају везе између исхране и рака, Светски фонд за истраживање рака је објавио да би потрошачи требали престати куповати и конзумирати месне прерађевине до краја живота. Ове прерађевине укључују: сланину, кобасице, виршле, запаковану шунку, паризере, саламе, те све врсте црвеног меса које се користи у замрзнутим врстама оброка.
Газирана пића
Садрже огромну количину калорија, шећера и вештачких састојака те немају храњиву вредност. Једно газирано пиће садржи око 10 кесица шећера (у једној кесици је око 7 грама шећера).
Према истраживањима, најпопуларнија дијетална и “регуларна” газирана пића имају исти утицај на зубну цаклину као и акумулаторска киселина, што доводи до повећања осетљивости зуба и појаве каријеса упркос доброј оралној хигијени. Истраживање које је спровео Универзитет у Минесоти показује да особе које попију минимално два газирана пића у току седмице скоро удвостручују ризик од добијања рака панкреаса.
Газирана пића тамне боје садрже хемикалију познату под називом 4-метилимидазол (4-МЕИ), нуспродукт хемијске прераде, који се користи како би се створила вештачка боја која овим пићима даје њихову боју. Истраживања повезују 4-МЕИ са раком. Поред тога, многобројна истраживања газирана пића повезују са гојазношћу.
Чипс
Пун је транс-масти (хидрогенизоване биљне масти), угљених хидрата, натријума, појачивача укуса, боја и конзерванса. Све наведено може узроковати зачепљење артерија.
Висока температура на којој се чипс производи обично проузрокује стварање канцерогених супстанци, као што је акриламид (ова супстанца се налази и у цигаретама).
Професор Дале Хаттис, са америчког универзитета Цларк каже: “Процењујем да акриламид изазива неколико стотина хиљада случајева рака годишње”.
Чак и чипс са смањеним садржајем транс-масти може садржавати акриламид.
Кокице за микроталасну
Према истраживања америчког универзитета УЦЛА, хемикалије које се налазе у унутрашњем омотачу врећице, укључујући перфлуорооктанску киселину (ПФОА), део су класе једињења која се могу повезати са неплодношћу код људи.
Током истраживања, установљено је да хемикалије узрокују појаву рака јетре, тестиса и панкреаса. Приликом спремања у микроталасној, хемикалије испаравају и повлаче се у унутрашњост кокица.
Већина произвођача је обећала да ће избацити ПФОА до 2015. године.
Узгојени лосос
Он не само да садржи знатно мање количине витамина Д у поређењу са “дивљим” лососом, већ садржи и огромну количину разних контаминирајућих материја, као што су полихлоровани бифенил (ПЦД), канцерогене материје и разне пестициде, од којих је најчешћи дихлор-дифенил-трихлоретан (ДДТ).
Овакав лосос се може конзумирати једном у пет месеци, без бојазни да се повећа ризик од рака.
Рибе из узгоја се обично лече високом дозом антибиотика.
Обичне јабуке (и друге врсте “прљавог” воћа)
Према истраживању америчке Радне групе за животну средину, намирнице које у просјеку садрже највише пестицида су јабуке. Садржај пестицида у више од 700 тестираних узорака износи 98%.
Остале високо контамиране намирнице укључују грожђе, јагоде, кромпир и поморанџе.
Од тестираних узорака, више од 90% садржи трагове пестицида. Поред тога што су отровни за људе, пестициди могу повећати ризик од неких врста рака, а нека истраживања показују да изложеност мајки може да повећа ризик од смањења коефицијента интелигенције (ИQ) и хиперкинетичког поремећаја код деце.
Дакле, перите воће и поврће, што би наш народ рекао, “у седам вода”.
Конзервисани парадајз
Унутрашњост амбалаже већине конзервисаних намирница садржи бисфенол-А (БПА), хемикалију која се понаша као естроген и која ремети хормоналну активност организма.
Истраживања повезују БПА са срчаним оболењима, оштећењима црева, неплодношћу и другим репродуктивним проблемима.
Према америчком Центру за контролу и превенцију болести, изложеност бисфенолу-А је веома раширена у целом свету. Иако све конзервисане намирнице нису забрињавајуће, конзервисани парадајз је посебно опасан, јер се због његове високе киселости БПА задржава у њему.
Литра конзервисаног парадајза обично садржи око 50 мцг бисфенола-А, а то је довољно висок ниво који може утицати на људе, посебно на децу.
Зелене новине, Бука
