Нови светски поредак или глобализација само су еуфемизми за нову колонизацију, сасвим је извесно, са далеко драматичнијим последицама од оне о којој смо учили у школским уџбеницима, а која је довела до два светска рата. До чега ће довести ова актуелна боље је и не размишљати. Она већ сада иза себе оставља пустош и несреће и, за сада, дозиране регионалне ратове. И на овим просторима крваво смо платили карту за нови светски поредак. Но, они сумњичави страхују да ће ту бити још доплата.
А како је све почело можда је најупечатљивије описао др Иво Перишин када се давне 1971. године, као гувернер Народне банке Југославије нашао у Америци, на врло занимљивом састанку код тадашњег председника САД Ричарда Никсона. Тај догађај у својој књизи сећања је описао овим речима:
Оставио је стотинак министара финансија и исто толико гувернера централних банака да га читавих сат времена чекају, збијени у једној малој хали, након чега је одмах, улазећи у дворану, готово без поздрава упутио претећу поруку Немцима, Французима и Енглезима, својим главним партнерима и савезницима: Ви заборављате на несебичну помоћ коју су вам након рата пружиле САД и чињеницу да би без те помоћи постали робље црвених, а сада делите лекције онима који су вас спасли.
Тог тренутка је политика силе поставила темеље међународног економског поретка. Управо су тада Међународни монетарни фонд и Светска банка почели мењати своју дотадашњу улогу, да би с временом постали “султанске кадије” у служби крупног капитала, утеривач дугова (ММФ) и политички комитет за наметање неолибералне доктрине (Светска банка).
Тако се историја колонијализма понавља, али у далеко драматичнијем облику и вероватно тежим последицама. Кад су се златне резерве, као доларска подлога, нагло почеле празнити, Вашингтон је једноставно укинуо златну подлогу долара. Та далекосежна операција изведена је под диригентском палицом Ричарда Никсона и његовог бескрупулозног министра Хенрија Кисинџера. Многи су тада лакомислено поверовали да је то почетак краја долара, на који се до тада деценијама ослањао светски економски поредак. Но, брзо их је разуверио економист Фридрих Хајек, каснији нобеловац и заговорник ортодоксног либерализма.
На наивно питање својих студената како ће долар опстати без златне подлоге, Хајек је са смешком одговорио:
– Будите без бриге, долар има атомску подлогу.
Данас смо сведоци какве последице та доларска подлога има за цео свет. Отворен је пут финансијским спекулацијама и ризичним кредитима. Створен је нови међународни економски поредак који је пола света бацио на колена, намећући сиромашнијим земљама буџетску штедњу и тоталну приватизацију. Неолиберализам је у светску економију ушао на велика врата и постао доминантан рецепт за транзицију у капитализам.
Последице су драматичне. До осамдесетих година прошлог века многе земље у развоју остваривале су двоцифрен раст бруто домаћег производа (бивша Југославија била је на другом месту, одмах иза Јапана), да би у годинама после, када је долар добио атомску подлогу, почело стрмоглаво урушавање.
И сада се тим земљама нуди ММФ као сламка спаса. Јадни су дужници који спас траже од утеривача дугова, а ММФ је у дељењу нових улога добио управо такву. Он контролише земље дужнике како би веровници били сигурни да ће оплодити свој новац. ММФ заврће руке и ломи прсте, “не узимајући у обзир последице што ће их оставити на становнике земаља којима се налагало да следе његову политику”, каже амерички нобеловац Јозеф Штиглиц. Ако немате новца за повратак дуга укините јавно здравство, преполовите средства за образовање, продајте све што можете, само су неки од високоумних савета његових експерата земаљама које су пале у дужничко ропство. Но, чини се да другог избора и немају.
Вучји закон
Група научника запослених у НАСА упозорава да је свет какав знамо и у коме живимо осуђен на пропаст те да му у идућих неколико деценија прети неповратан колапс. Истраживање је водио примењени математичар Сафа Мотесхар и оно указује на то да је глобална индустријска цивилизација осуђена на катастрофу због претераног искоришћавања Земљиних ресурса и неравномерно распоређеног богаства.
Да би се катастроф спречила, научници предлажу “оригиналан” рецепт. Наиме, они су високоумно закључили да је теорија коју је у 18. веку изложио енглески демограф и политички економиста Томас Малтус исправна. Он је познат по “закону становништва”, који предвиђа да се становништво Земље размножава брже него што расте производња хране, па га треба разредити глађу, кугом и побунама. Социјални теоретичари и економисти оспорили су ово учење и назвали га “Малтусов вучји закон”. Међутим, већ средином 70-их година поједини амерички политичари отворено су се хвалили да су предани неомалтузијанци.
СУТРА – Наука у служби добра и зла (3): Дилују дрогу и еболу
М. Рокнић – Вести
