Пре 15 година, на данашњи дан, руски председник Владимир Путин први пут је инаугурисан за шефа државе, а за то време показао да је лидер који не узмиче пред изазовима, објавио је данас руски канал Раша тудеј (РТ).
У опширном прегледу година Путинове власти, РТ наводи да је руски председник од Бориса Јељцина 2000. године преузео земљу у тешкој економској ситуацији и у којој је владало безакоње, да би до 2013. године руска економија удесетостручила раст, а спољни дуг пао на најнижи ниво.
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=4qQWss7AA9s”]
Западној штампи се на почетку допао дотад мало познати функционер. Описивали су га као човека који комбинује либералну оријентацију са чврстином која се изгледа допада руском народу.
Путин се најпре суочио са кризом у Чеченији, а после низа терористичких напада широм Русије отпочео је и другу “чеченску кампању” коју су пратиле жестоке борбе.
Овога пута његова “гвоздена песница” није руском председнику донела много обожавалаца међу страним новинарима али му је помогла да стекне поштовање и подршку домаће јавности, наводи РТ.
Путин се потом позабавио олигарсима који су крајем 1990. година били веома моћни у Русији, рушећи једног по једног. Обрачун са утицајним тајкунима није био лак. Како је изјавио у недавном интервјуу, неки од њих су му док је још био вршилац дужности председника, уочи избора 2000. године претили да “никада неће постати председник.”
Затим се окренуо спољној политици, подсећа Раша тудеј.
“Погледао сам га у очи и закључио да је веома директан и поуздан. Имали смо веома добар дијалог,” рекао је амерички председник Џорџ Буш после самита са Путином у Словенији 2001.године.
Те прве године обележила је трагедија са подморницом Курск у којој је погинуло 118 чланова посаде, која је изазвала бес домаће јавности и понизила Русију у иностранству.
С друге стране руска економија је од 2000. до 2004. године забележила драматичан раст бруто националног производа што је Путину обезбедило сигуран пут ка другом председничком мандату.
Тај мандат је почео још једном трагедијом, највећом у савременој руској историји – опсадом школе у Беслану у Северној Осетији којој је погинуло 200 деце. Снаге безбедности и сам председник често су окривљавани за трагичне догађаје, а држава је појачала контролу како би се обрачунала са исламским екстремистима.
Западни медији су због тога оптуживали Путина да “преузима контролу над оба дома парламента и над политичким странкама, и гуши представнике цивилног друштва који нису на његовој линији,” наводи РТ.
Али то му, како додаје РТ, није умањило популарност у домаћој јавности коју је Путин стално изненађивао неким новим подухватом – од свирања клавира и певања до вожње тркачког аутомобила и џуда.
Пошто није могао да се трећи пут кандидује за председника Путин је после избора 2008. године постао премијер уз председника Дмитрија Медведева. Те године глобална финансијска криза одразила се и на руску економију. Опоравак је био спор али постојан и захваљујући њему почела је да расте и средња класа, доневши са собом и “антипутинизиам.”
После тврдњи о превари током парламентарних избора 2011. године хиљаде људи је изашло на улицу. Ипак Путин је 2012. године победио на председничким изборима.
До 2013. године раст руске економије је од почетка Путинове власти удестостручен док је национални дуг пао на најнижи ниво у поређењу са другим развијеним земљама.
Најбоља прилика да се то прослави пружила се током Зимске олимпијаде у Русији, која је протекла без иједног инцидента без обзира на оптужбе о корупцији и терористичке претње. Међутим, слављеничко расположење није дуго трјајало.
“Жестоки пуч у суседној Украјини довео је Русију у тешклу ситуацију због Крима где Руси чине 65 одсто становништва,” наводи РТ.
На Криму се налазила и руска Црноморска флота као и хиљаде војника.
“Морали смо да предузмемо мере да спречимо развој ситуације попут онога до кога је касније дошло у источној Украјини: са тенковима и добро наоружаним националистима. Наши војници су деловали разумно, одлучно и професионално”, рекао је касније Путин.
Организован је референдум на коме је 96 одсто становника Крима рекло да жели да се придружи Руској Федерацији.
“Радило се о милионима Руса, наших земљака, којима је била потребна помоћ”, рекао је Путин.
Тај потез је довео до суспензије чланства Русије у групи Г-8 и санкција Запада.
Путин је за 15 година на власти јасно показао да неће узмаћи пред изазовом.
“Можда наш (руски) медвед треба да седи мирно и једе шумско воће и мед, можда ће га тада оставити на миру. Али не, они ће увек покушавати да га вежу ланцем и чим то ураде, извадиће му зубе и канџе,” рекао је Путин током једне од редовних сесије током којих одговара не само на питања новинара већ и грађана, наводи канал Раша тудеј.
Танјуг
фото: АФП
