БЕОГРАД – Народна банка Србије (НБС) изменила је прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) Србије наниже, и то са 0,5 одсто на минус 0,5 одсто за ову годину.
”Пад пољопривредне производње због суше и погоршане перспективе привредног раста зоне евра довели су до ревизије прогноза раста БДП Србије наниже, и то са 0,5 на минус 0,5 одсто за 2012. годину, односно са три одсто на 2,5 одсто за 2013. годину”, рекао је на конференцији за новинаре генерални директор Сектора за монетарну анализу и статистику НБС Бранко Хинић.
”Неизвесност у зони евра уз погоршане перспективе глобалног привредног раста, повећана експанзивност фискалне политике од почетка године, раст премије ризика и погоршање кредитног рејтинг Србије, као и неповољна кретања у светској и домаћој пољопривредној производњи фактори су који у исто време повећавају инфлаторне притиске и негативно утичу на привредни раст у Србији”, рекао је Хинић.
Он је навео да је најбољи начин да влада и Централна банка допринесу побољшању привредног амбијента, да воде политику која обезбеђује дугорочну макроекономску стабилност.
Таква политика подразумева одржив ниво јавног дуга, стабилност цена на средњи рок, као и стабилан и отпоран финансијски систем.
Према његовим речима, дуготрајна суша ће по свему судећи оставити велике последице по овогодишњи пољопривредни род, пре свега кукуруза, који је наш главни извозни пољопривредни производ.
То ће, нагласио је, с обзиром на учешће пољопривредне производњу БДП и извозу имати негативан утицај на економску и спољнотрговинску активност у наредном периоду.
Поред тога, истакао је Хинић, нижи очекивани привредни раст зоне евра у наредној години, негативно ће се одразити на инвестициону активности и тражњу за нашим извозним производима.
Очекује се да наставак раста стопе незапослености, која је у априлу досегла 25,5 одсто и низак раст реалних примања становништва имају још неко време негативан утицај на личну потрошњу, као и на извоз потрошних добара.
Како су прецизирали у НБС, пред новоформираном владом стоји пре свега задатак да усвоји мере којима би се буџетски дефицит и јавни дуг у средњем року вратили у оквире предвиђене фискалним правилима.
У Народној банци су изразили очекивање да ће најављене мере бити донете у том правцу и да ће у складу са тим бити обновљен споразум са Међународним монетарним фондом.
