БЕОГРАД – Народна банка Србије (НБС) настојаће да кроз дијалог са представницима Владе Србије, банака, Удружењем банака, као и свим другим надлежним институцијама и организацијама у кратком року пронађе начин да помогне корисницима кредита у швајцарским францима, који су се нашли у тешкој ситуацији после снажног и изненадног јачања те валуте.
Како се наводи у саопштењу НБС, то ће учинити сагледавајући све евентуалне мере и њихове ефекте.
Поводом писања појединих медија, НБС подсећа да је у јуну 2011. године, пошто су се поједини грађани, и после свих спроведених активности и упозорења централне банке и даље задуживали у швајцарским францима, донела одлуку (са применом од јула) да се забрани кредитирање становништва у страној валути, осим у еврима.
То значи да се не може очекивати да званичници упозоравају грађане да се не задужују у валути у којој је задуживање забрањено, наводи се у саопштењу.
Што се тиче актуелне ситуације, јачање франка се могло очекивати у перспективи, али овакав својеврсни девизни удар (јачање швајцарског франка за око 15 одсто у једном дану) који је затекао сва тржишта, чак и најразвијенија, није могао да се предвиди, нити је било која централна банка предвидела реакцију Централне банке Швајцарске.
Они који сада кажу да се таква реакција могла предвидети, требало је да на то јасно и недвосмислено укажу, али таквих указивања није било, подсећа се у саопштењу НБС.
Иако је кредитирање у швајцарским францима забрањено од јула 2011. године, Народна банка Србије је наставила да пажљиво прати кретање рата кредита грађана који су се задужили како у швајцарским францима, тако и у еврима.
Свесна ситуације са којом се суочава око 22.000 грађана, али уважавајући и чињеницу да су и грађани који су узели кредите индексиране у еврима такође изложени девизном ризику, Народна банка Србије је у мају 2013. године дала препоруку банкама чији је циљ био да се корисницима кредита индексираних у швајцарским францима, у наредне три године, омогући отплата нижих рата кредита.
Тиме би се, у условима у којима је било извесно да се морају спровести мере фискалне консолидације које ће се одразити и на стандард грађана, терет отплате ових кредита ублажио у том најтежем периоду.
Разлика између сваке стварне и умањене рате одлаже се на период од три године, и на тако одложено потраживање се не обрачунава камата.
Другим речима, грађани су, по овом основу, док мере фискалне консолидације не почну да дају пуне ефекте на животни стандард становништва, могли да имају рате кредита које су ниже између 12 одсто и 20 одсто (у зависности од периода узимања кредита).
Због тога су корисници кредита који су прихватили ову препоруку у мањој мери погођени актуелним јачањем франка, наводи НБС.
Одмах по објављивању мера Централне банке Швајцарске, у Народној банци Србије су почеле да се спроводе свеобухватне анализе ефеката јачања швајцарског франка на положај грађана који имају стамбене кредите у овој валути, као и анализе последица овог својеврсног шока на стабилност финансијског система.
И у другим земљама попут Пољске, Хрватске и Румуније у току је сагледавање ефеката, али нису предложене никакве конкретне мере, нити се могу предложити у тако кратком року.
Предлози који су дати су у раној фази, али конкретне мере нису усвојене јер се ефекти сваке од њих морају веома пажљиво одмерити.
Ради исправног информисања јавности, Народна банка Србије мора да укаже и да сва „готова” решења која се током неколико протеклих дана помињу од представника удружења грађана, али и неких других лица, по правилу значе и преношење ризика са корисника ових кредита, а самим тим и трошкова, на банке, НБС и/или државу.
Тако на пример фиксирање курса на нивоу од 102 динара за швајцарски франак, које значи елиминисање девизног ризика за кориснике ових кредита, значи не само трошак по банке, већ није коректно према корисницима кредита који су иницијално били опрезнији и задужили се у еврима, јер они и даље остају изложени девизном ризику, у који су свесно ушли.
Што се тиче конверзије кредита из швајцарског франка у евро, уз навођење аргумената да би у том случају банке само смањиле „екстра профите” које имају по основу курсних разлика, НБС је указала да таква тврдња није тачна.
Уважавајући прописе који важе у свим уређеним системима, банке морају да имају усклађене износе извора средстава и пласмана по свим валутама (уз дозвољено одступање од 20 одсто).
Дакле, да би одобриле кредите индексиране у швајцарским францима оне су морале да имају изворе у тој валути (кредити, девизни депозити, финансијски деривати и др).
Другим речима, „екстра профит” по основу курсних разлика који се помиње у тим „готовим” решењима не постоји.
Такође, у тим предлозима се не помиње да би у случају евентуалне конверзије у евро кредите по курсу који је важио у моменту одобравања кредита, морале да се примене и више каматне стопе које су грађани који су се задужили у еврима плаћали дужи низ година (разлике између еурибора и либора, у периоду од 2006 до 2008. године, када су кредити индексирани у швајцарском франку махом узимани, осцилирале су у распону од 1,5 пп до 2,7 пп).
Због тога, тек након свеобухватне анализе свих аспеката – положаја грађана и могућности подношења трошкова сваке од мера, могу се коментарисати евентуалне мере и активности у циљу изналажења модалитета за дугорочније и одрживије превазилажење проблема у отплати кредита, наводи се у саопштењу.
