БEOГРAД – Степен динаризациjе jе у 2013. смањен за 1,2 одсто у односу на 2012. када jе износио 28 одсто, обjавила jе Народна банка Србиjе (НБС).
Смањење степена динаризациjе jе последица већег смањења динарских пласмана у односу на девизне и девизно индексиране пласмане и то за 48,2 и 45,3 милиjарде динара, наведено jе у Годишњем извештаjу о монетарноj политици коjи jе обjавила НБС.
Kомплетан пад динарских пласмана односио се на сектор привреде, за 74,3 милиjарди динара, што jе, како jе наведено, добрим делом резултат мањег одобравања нових кредита и доспећа раниjе одобрених динарских кредита, делимично из програма субвенционисаног кредитирања државе.
Kод становништва jе забележен раст динарских пласмана за 26,1 милиjарду динара, у наjвећоj мери по основу готовинских кредита.
Tиме jе степен динаризациjе код привреде у 2013. години смањен за 4,2 процентна поена, на 20 одсто, док jе код становништва повећан за 2,8 процентних поена, на 37,9 одсто.
Уколико се искључи ефекат промене девизног курса, степен динаризациjе бележи пад са 28 одсто на краjу 2012. на 26,9 одсто у децембру 2013.
Народна банка Србиjе и Влада Србиjе су у априлу 2012. потписале Mеморандум о стратегиjи динаризациjе финансиjског система Србиjе.
Kасниjе, у новембру 2013. Извршни одбор НБС jе усвоjио одлуку коjа домаћим предузећима и банкама омогућава да под флексибилниjим условима отплаћуjу динарске кредите коjе су одобриле међународне финансиjске организациjе.
Донета jе и одлука коjом се банке додатно подстичу да у своjим портфељима држе динарске хартиjе од вредности коjе су емитовале међународне фиансиjске организациjе за финансирање кредита.
Tакође, банке су и путем политике обавезне резерве стимулисане да користе динарске изворе финансирања, jер су и даље, како наводи НБС, знатно ниже стопе обавезне резерве на динарске изворе у односу на девизне, и НБС плаћа банкама камату само на издвоjену динарску обавезну резерву.
НБС подсећа да jе у марту 2013. први пут емитована динарска обвезница Србиjе рочности седам година, што jе додатно допринело развоjу примарног и секундарног тржишта динарских обвезница.
Танјуг
ALEKSANDAR VUCIC O AMERIKANCIMA.
https://www.youtube.com/watch?v=i362rsOGzcY
Direktor Agencije za kontrolu letenja (SMATSA), Radojica Rovčanin, prima astronomsku mesečnu zaradu od 908.555 dinara, podaci su Agencije za borbu protiv korupcije.
Novoimenovani direktor Agencije za kontrolu letenja (SMATSA), Radojica Rovčanin, prima mesečnu zaradu u visi od 908.555 dinara, podaci su Agencije za privredne registre.
Rončanin je na tu funkciju došao u januaru ove godine pošto je smenjen Slobodan Cvijan koji je za vreme direktorovanja primao mesečnu zaradu u visini od 850.000 dinara mesečno.
Prema podacima ABPK, izvor finansiranja njihovih zarada je republika
Predsednik Nadzornog odbora Agencije za kontrolu letenja, Bratislav Grubačin, mesečno inkasira 380.397 dinara. On još prima 15.000 dinara mesečno kao član Programskog saveta Radio-televizije Srbije.
Podsetimo da je Aleksandar Vučić krajem prošle godine “razbio kvaku na vratima svog kabineta” jer su iz ove agencije tražili da im se omogući isplata trinaeste plate.
– Bando lopovska, marš van! Kako vas nije sram! Van da vas nikad više nisam vidio. Nikad vam nije dosta para, a imate najveće plaće u Srbiji, galamio je tada lazovcina Aleksandar Vučić.
Tada je direktor bio Cvijan. Međutim, dolaskom Rovčanina, direktorska plata se povećala za 58.555 dinara.
Brojne republičke agencije predstavljaju pravi fenomen kada je reč o mesečnim platama. U državi u kojoj je određeno da minimalna zarada bude 180 evra ili oko 21.000 dinara, zaista nema smisla da direktori brojnih državnih agencija imaju deset puta veće plate.
Te agencije nemaju samo direktore. Pojedine agencije imaju savete, nadzorne odbore i upravne odbore.
plate članova saveta Republičke radio-difuzne agencije.
Savet RRA ima ukupno devet članova od kojih je jedan predsednik.
Goran Karadžić, predsednik – 173.580 dinara (nedavno je imenovan za predsednika, navedena plata je dok je bio samo član)
Goran Petrović, zamenik predsednik – 191.440 dinara
Goran Peković, član – 198.587 dinara
Prvoslav Perić, član – 171.360 dinara (nedavno je napustio funkciju predsednika, navedena plata je dok je bio predsednik)
Gordana Suša, član – 0,0 dinara (penzionerka, ne prima platu od RRA već penziju od 45.370 dinara)
Živojin Rakočević, član – 167.580 dinara
Slobodan Veljković, član – 150.000 dinara
Miloš Rajković, član – 150.650 dinara
Božidar Nikolić, član – 0,0 dinara (penzioner, ne prima platu od RRA već penziju od 96.000 dinara)
Oni su zaduženi za izdavanje kazni i oduzimanje dozvola emiterima koji krše zakone. Na primer, TV Pink je u više navrata prekršila zakon usled emitovanja neprikladnog sadržaja zbog emisija “Farma”, “Dvor” i “Trenutak istine”, ali dozvola toj televiziji nikada nije oduzeta, iako su postojali konkretni razlozi.
Pročitaj: DA NE POVERUJEŠ: Ovi ljudi primaju najveće plate iz budžeta
Kada već govorimo o televiziji i telekomunikacijama, možemo slobodno spomenuti da direktor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), Dr Milan Janković, mesečno inkasira 250.634 dinara.
Republička agencija za poštanske usluge takođe ima savet. Savet te agencije ima ukupno pet članova. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, samo predsednik i jedan od članova primaju platu za članstvo u savetu.
Predsednik saveta, Dragan Đorđević, na ime te funkcije mesečno primi 150.000 dinara, a jedan od članova, Dr Nikola Trubint, mesečno zarađuje nešto više od predsednik i to sa zaradom od 154.655 dinara.
Kada smo već spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, vredi objaviti i platu direktora te ustanove. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, mesečno zaradi 203.109 dinara.
Agencija za energetiku takođe ima savet o pet članova.
Ljubo Maćić, predsednik – 189.764 dinara
Ljiljana Hadžibabić, član – 188.444 dinara
Dejan Stojanović, član – 182.000 dinara
Predrag Makar, član – 183.923 dinara
Goran Petković, član – 242.910 dinara
Pojedini direktori agencija, pored visokih plata, imaju zavidan broj nekretnina.
Tako je, na primer,smenjeni direktor Vojnoobaveštajne agencije, Dragan Vladisavljević, mesečno primao samo 149.420 dinara, ali zato poseduje jedan trosoban stan koji je kupio, jedan jednosoban stan koji je nasledio, jednu garažu koju je kupio, jednu zgradu sa zemljištem uz zgradu koju je dobio na poklon, jedan voćnjak koji je isto poklonjen, dve njive, takođe polonjene i jednu šumu koju je, pogodili ste, takođe dobio na poklon.
Vladisavljeviću može da parira i v.d. direktorka Agencije za osiguranje depozita, Lidija Perović koja mesečno zarađuje 177.700 dinara, ali zato poseduje jedan trosoban stan koji je kupila, jednu garažu koju je takođe kupila, jedan dvosoban stan koji je dobila kao nasledstvo, jedan jednosoban stan koji je takođe nasledila, jednu njivu koju je kupila kao i porodičnu gorbnicu koju koristi.