Народна банка Србије наставила је да повећава референтну каматну стопу како јој најављени раст регулисаних цена, како је и сама навела, не би помрсио рачуне о инфлацији. Наиме, Извршни одбор НБС је на јучерашњој седници одлучио да повећа референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена и она сада износи 11,75 одсто.
– Извршни одбор је оценио да је реакција монетарне политике усмерена на спречавање преношења ефеката повећања регулисаних цена на остале цене. Усвајање годишње динамике корекција регулисаних цена допринеће, такође, остваривању претпоставки неопходних да се инфлација врати и одржава у границама циља. Поред тога, значајно је и доследно спровођење програма фискалне консолидације – наводи се у саопштењу.
Иван Николић, сарадник Економског института сматра да је одлука Извршног одбора очекивана, јер је извесно да нас у првом тромесечју очекује нешто већа инфлација.
– Као што је НБС и навела то повећање ће највећим делом бити последица раста контролисаних цена, а од централне монетарне институције се тражи да својим мерама на то одговори. Међутим, питање је да ли се овим монетарним мерама може деловати на ефекат раста регулисаних цена и у којој мери. Јасно је да је тај утицај мали или готово не постоји. Зато је добро што је поскупљење струје одложено до априла. Тако, заправо, струја може бити корективни фактор инфлације, јер се на динамику њеног поскупљења може утицати. Раније смо имали ситуацију да је држава у прва два месеца повећавала и акцизе и поскупљивала струју чиме је од самог почетка године давала такт инфлацији – каже Николић.
По његовим речима, питање је и у коликој ће мери повећање референтне каматне стопе довести до даљег јачања динара, а он очекује да ће НБС такво повећање да спречи. Горан Николић из Института за европске студије каже да је намера НБС да повећањем референтне каматне стопе заустави инфлацију. То ће јој, каже поћи за руком, јер сада сви фактори говоре томе у прилог. Инфлација ће суштински бити преполовљена и није много битно да ли ће у овој години бити циљаних 5,5 или седам одсто.
– Тачно је да су сада за НБС регулисане цене главни проблем, односно да се оне не прелију на инфлацију – каже Николић.
Последњим повећањима референтне каматне стопе НБС је, како он објашњава, изједначила криве приноса на трезорске записе Министарства финансија и благајничке записе саме централне банке. Ови последњи су последњих месеци имали нижу каматну стопу у односу на трезорске папире што им је смањило конкурентност. Самим тим што ће благајнички записи Народне банке постати атрактивнији она ће успети да стерилише вишак новца у систему и тако ће оборити тражњу за динаром и смањити инфлаторне ударе.
Извршни одбор је констатовао да су, уз постигнуту стабилност девизног тржишта, смањена инфлаторна очекивања, као и да ће ниска агрегатна тражња и у наредном периоду имати снажан дезинфлаторни утицај. Забележен је и благи опоравак економске активности, чији су се први ефекти већ испољили током последњег тромесечја претходне године. По оцени Извршног одбора у наредних неколико месеци на кретање инфлације утицаће пре свега, ниска упоредна база и повећања регулисаних цена. Са доласком нове пољопривредне сезоне, уз ефекте до сада предузетих мера монетарне политике, међугодишња стопа инфлације почеће да пада и у границе циља вратиће се до краја године.
