БEOГРAД – Инфлациjа у Србиjи износила jе прошле године 1,7 одсто а међугодишњи раст потрошачких цена у jануару 2015. биће близу нуле, што би био историjски минимум, али се очекуjе да ће средином године доћи у границе циља од цетири плус/минус 1,5 одсто, саопштено jе данас у Народноj банци Србиjе (НБС).

Вицегувернер НБС Веселин Пjешчић рекао jе, на представљању Извештаjа о инфлациjи за фебруар 2015. године, да jе ниска инфлациjа од 1,7 одсто у прошлоj години последица снажног пада цена примарних пољопривредних производа, пада цене нафте на светском тржишту, и неочекивано ниског раста регулисаних цена.

Пjешчић очекуjе да ће у овоj години доћи до раста неких регулисаних цена, пре свега цене струjе, што ће погурати инфлациjу у границе циља у овоj години.

Према проценама НБС, како jе пренео, пад бруто друштвеног производа (БДП) Србиjе износио jе лани 1,8 одсто, док се у 2015. очекуjе пад од 0,5 одсто, а то смањење пада у односу на прошлу годину очекуjе се због наjављених инвестициjа и мера фискалне консолидациjе.

Дефицит текућег рачуна у прошлоj години износио jе око две милиjарде евра, или 5,9 одсто БДП-а, а у 2015. години износиће око 4,3 одсто БДП, про чему ће наjвећи допринос дати очекивани опоравак енергетског сектора, ниже цене енергената и смањење потрошње услед мера фискалне консолидациjе, рекао jе Пjешчић.

На новинарско питање о томе како би покретање Железаре Смедерево утицало на девизни курс, он jе указао да интензивирање производње у српскоj челичани стабилизуjуће делуjе на курс динара, коjи jе, према његовоj оцени, и даље стабилан.

Поводом “судбине” решавања кредита у шваjцарским францима, Пjешчић jе казао да разговори банака и НБС и даље траjу.

Kоментаришући могуће ефекте програма Eвропске централне банке (EЦБ) о откупу државних хартиjа од вредности од банака, чиjа примена треба да почне у марту 2015, вицегувернер оценио да то може утицати на раст српског извоза и на повећање ликвидности домаћих банака.

Пjешић jе додао да ће наjављене мере EЦБ снизити трошкове задуживања држави, привреди и банкама.

Што се тиче ефеката jачања долара на светском тржишту, навео jе да jе таj раст довео до повећања учешћа jавног дуга у БДП за пет процентних поена.

Танјуг