Статус кандидата за чланство у ЕУ, који је Србији додељен на самиту ЕУ у Бриселу, једна је од првих степеница на путу ка ЕУ, за којом следи одлука о датуму почетка преговора и сами вишегодишњи преговори.
Нормализација односа са Приштином и даље услов
Као и у случају добијања статуса кандидата, и за отварање преговора потребна је сагласност свих земаља чланица, а у случају Србије она ће зависити од критеријума у нормализацији односа са Приштином које је утврдила Европска комисија.
Добра страна је што је остављена могућност да Комисија тај напредак може да утврди у било које доба године, па неће бити неопходно да се чека децембар и наредни пакет извештаја о проширењу да би се земљама чланицама дала препорука за отварање преговора са Србијом.
Усклађивање са стандардима ЕУ и “скрининг”
У поређењу са статусом кандидата преговори су значајнији, али и изузетно захтеван корак, који поразумева доследније спровођење реформи и контролу њихове примене, као и детаљно уговарање услова приступања, попут утврђивања рокова за либерализацију тржишта у одређеним областима и прелазних периода за ускладјивање са стандардима ЕУ.
Преговори почињу “скринингом”, односно аналитичким прегледом и оценом усклађености законодавства земље кандидата с правном тековином ЕУ. Сврха тог процеса је да се утврде разлике између ЕУ и земље кандидата у сваком од 35 поглавља преговора, будући да се закони морају у потпуности усагласити до приступања.
Скрининг се обавља посебно за свако поглавље, али је могуће да се одвија паралелно за више поглавља, а после скрининга, Европска комисија прави извештај на основу којег министри одобравају отварање преговора. Преговори се воде и затварају за свако поглавље посебно, при чему је и за затварање сваког поглавља потребно одобрење земаља чланица.
До коначног окончања преговора сва поглавља се, у случају потребе, могу поново отворити, што се често и дешава. За покретање преговора не постоји одређени рок, а земље обично чекају најмање годину дана на то.
Македонци чекају, чекају, чекају… још од 2005.
Македонија представља драстичан пример, пошто је добила статус кандидата још 2005. године, али и даље чека на отварање преговора због спора са Грчком која не признаје земљу под њеним називом. Црна Гора је очекивала да јој у децембру прошле године буде одобрен почетак преговора – годину дана пошто је добила статус кандидата, али је то одложено до јуна јер је оцењено да мора да оствари додатни напредак у реформама.
Почетак преговора са Хрватском, која је добила статус кандидата у јуну 2004. године, такође је био одложен у марту 2005. године и преговори су почели тек 3. октобра 2005. године, пошто је главни тужилац Хашког трибунала дао оцену да Хрватска у потпуности сарађуе са Трибуналом. Хрватска је преговоре завршила током лета 2011, што значи да су они трајали око шест година.
Приликом отварања поглавља, Хрватска је морала да испуни унапред утврђена мерила, па се може претпоставити да ће се тако поступати и у случају Србије и да ће Унија бити доследна у захтеву да се сви стандарди примене, поготово с обзиром на искуство са пријемом Румуније и Бугарске.
Те две земље нису у потпуности испуниле услове пре приступања у области борбе против корупције и организованог криминала и реформе правосуђа, па је на њих примењен механизам надзора после приступања, али се он показао као мање ефикасан. На основу тог искуства преговори о чланству у ЕУ убудуће ће почињати отварањем поглавља 23 и 24, која се односе на основна права, правосудне реформе, владавину закона и безбедност. Циљ је да се до окончања преговора у потпуности испуне услови.
Вести
