Делегација ЕУ у Србији и њен шеф Мајкл Давенпорт неће се оглашавати о свакодневним изливима антисрпске политике од стране хрватских званичника, јер се чека реаговање председника Европске комисије Жан-Клода Јункера. Реаговања, изгледа, тешко да ће и бити, с обзиром на то да је писмо Јункеру премијер Србије упутио пре месец дана. И ништа. После свакодневних изјава хрватских званичника, што из власти, што из опозиције, пуних антисрпског набоја, каква је и најновија бившег премијера Зорана Милановића, реаговања ЕУ, чија је Хрватска најмлађа чланица, и даље нема. Није било довољно ни то што је председник Владе Србије Александар Вучић после свега одустао од данашњег учешћа на Кроација форуму у Дубровнику на тему „Јачање Европе, повезивање севера и југа“.

Шта још треба да се догоди да би ЕУ реаговала? Да ли ће, можда, то учинити Делегација ЕУ у Србији и њен шеф Мајкл Давенпорт, Спутњик је питао саветника за медије и односе са јавношћу Делегације ЕУ, Александра Ђорђевића. Он је подсетио да је премијер Вучић о томе већ писао Јункеру и да се чека на његов одговор. Било би, каже, непримерено да, мимо реда, шеф Делегације ЕУ реагује пре него што то учини председник Европске комисије. Од Јункера ни писма, ни разгледнице А од Јункера ни писма, ни разгледнице. Ни после готово месец дана. Вучић је још 1. августа, на ванредној конференцији за новинаре, рекао да је упутио оштре критике на рачун Европске уније, које је навео и у писму послатом највишим бриселским званичницима. У писму Јункеру, високој представници за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерики Могерини, комесару за проширење и суседску политику Јоханесу Хану, као и председнику Европског парламента Мартину Шулцу, изразио је забринутост због дешавања у региону и указао на огољену антисрпску политику у Хрватској. Реч је о догађајима који озбиљно угрожавају регионалну стабилност, рекао је тада премијер.

Докле ће се чекати на оглашавање — нико не зна, а судећи по заинтересованости за „хрватско-српски случај“, у ЕУ му не придају значај. Иначе би се макар неко од њихових званичника бар успут осврнуо на учесталу антисрпску реторику у Хрватској, „обогаћену“, усташком иконографијом. Очигледно за то нема „зеленог светла“ из Брисела. У супротном би се шеф Делегације ЕУ огласио макар на друштвеним мрежама, као пре два дана када је осудио напад на активисту за права ЛГБТ особа у центру Београда. Када су угрожена права мањинских заједница, каква је ЛГБТ, увек може, када је у питању заштита српског народа, безнадежан случај. Нема чак ни „прекора“ у виду уобичајене фразе да такве поруке не представљају вредности Европске уније. Пошто су прилике за реаговање пропуштене, не чуди што је јутрос регион обишла срамотна изјава бившег хрватског премијера Милановића у којој се на најпримитивнији и увредљив начин бавио Србима и Србијом.

Спутник