Огромна маса народа која је већ у неколико наврата излази на београдске и улице других српских градова како би изразила свој протест због деценије режимске политике нормализације насиља, разврата и криминала не долази ту да би подржала некакву политику коју агентурне мреже Британаца продају Србима. Те агентурне мреже Британаца и Немаца развучене су на читавом политичком спектру у Србији било да је реч о позицији или опозицији. Стране агентурне мреже које делују кроз појединце па понекада и читаве политичке партије ништа добро не желе Србији ни Србима. Те агентурне мреже већ нам два века буквално раде о глави.
Политика које те агентуре продају Србима иста је као и политика владајућег издајничког режима а неки од тих тзв. опозиционих политичких организација имају и много радикалнију антисрпску, антидржавну и антинационалу политику. Јер онај ко плаћа музику одлучује шта ће та музика свирати и певати. Сасвим је сигурно да Мариника неће певати “Ој, војводо Синђелићу” јер је већ у Народној скупштини Републике Србије отпевала за британске потребе геноцидну антисрпску песму којом је себи у Србији запечатила политичку картијеру. То само изгледа није јасно њој и риђем Титовом партизану који ужива да у слободно време пева партизанске песме са колегом Борком Стефановићем. Оним издајничким скотом на платном списку више се и не зна кога. Треба га само питати ко му је и са колико пара финансирао странку па је због преваре финансијера добио и штанглу у главу. Против тог шпијунског и издајничког скота је Заједница скупштина општине АП Косова и Метохије још у децембру 2011. године поднела кривичну пријаву зато што је починио кривично дело ШПИЈУНАЖЕ у приватном разговору са НН службеником Америчке амбасаде у Београду коме је одао и пренео детаље акционог плана Владе Републике Србије.
Тако је и та тзв. Мариника за потребе британског оркестра отпевала песму о српском геноциду у Сребреници па је чак толико далеко отишла да је са другим припадницима британског оркестра у Србији ту гадост покушала да прогура и у српској Народној скупштини. Тако је британски пропагандиста тзв. сребреничког геноцида постала икона глобалистичке левице која делује у Србији.
Поред Маринике и риђег пропалитета који тако радо служи глобалистичклим циљевима у општенародни протест против антисрпског режима покушава да се инфлитрира и да га кооптира и читава плејада тзв. левичарских и грађанских странака које су све до једне у свој њиховој суштини антисрпске и аутошовинистичке.
Да ли српски народ и они који су десно од центра који долазе на општенародне протесте ту долазе да би дали подршку тим и таквим идиотима? Не!
Као што се веома јасно и гласно изражава незадовољство према антисрпском владајућем режиму тако исто али још и гласније треба изражавати незадовољсво са резервом екипом глобалиста коју спремају да нам увале пошто се Вучићев велеиздајнички режим сам од себе уруши. Та тзв. прозапдна опозиција која је окупила углавном плаћеничка говна која су већ деценијама на платном списку страних фондација и “добротвора” није ништа друго до наличје једне те исте зле паре којој је тренутно лице антисрпски велеиздајнички режим Александра Вучића. Те две екипе глобалиста деле и кадровска решења тако да већина кадрова у врху Вучећево велеиздајничког режима долази из фраклција бившег ДС-а и Г17 пљуса.
Страшно је гледати и неке политичке организације тзв. српске деснице које нису у стању да артикулишу ни најосновније националне и државне циљеве и да са тим циљевима упознају народ како би за остварење истих добили подршку од народа. Оно што себе данас зове десницом углавном басира уз глобалистичке екипе било да су оне из тзв. опозиције или позиције којуима само служе као привезак и ништа више. Та тзв. српска десница није понудила конкретно решење ни једног јединог проблема а понајмање решења оних преоблема који су системске природе било да је реч о економији, социјали, образовању или безбедности.
Основни и стратешки циљ свих народних протеста мора бити укидање страховите цензуре каква није постојала ни у време највећег комунистичког терора као би се ослобио информативни простор да би се народу објаснило где се налазимо, ко нас је ту, како и зашто довео, са каквим се све проблемима као народ и држава боримо било да су унутрашњи или условљени споља. Па онда без цензуре у колико толико слободном информативном простору који је данас окупиран изнутра режимском страховладом и споља наметањем глобалистичких наратива којима је за циљ пацификација Срба тражити решења за проблеме којих ј еу Србији страховито много. Не може се слободан дијалог са народом водити кроз режимске и окупационе медије. Тај отворени и искрен дијалог са народом се само може водити у слободном информативном простору.
Да ли се сећате колико су пута ти тзв. опозиционари оличени углавном у лику и дели риђег крипто комунисте помогли режиму да угуши народне протесте водајући народ као луде Насте по Београду месецима а да режиму није дат ниједан рок за испуњавање датих захтева?
То им се сада не сме дозволити ни по коју цену и та тзв. српска десница ако нешто такво уопште постоји мора јасно дефинисати своје захтеве које ће дати режиму а који су превасходно тичу слободе медија и говора. Српска десница одмах мора формирати владу у сенци која би понудила конкретне планове и програм ревитализације земље. Пре свега онај економски и социјални а онда и оне који се тичу државног уређења и модернизовања читавог система управе као и коначног укидања југо-комунистичких антисрпских закона и решења које се пре свега односе на укидање аутономних покрајина Моше Пијаде и Јоспипа Броза. Потребни су и конкретни планови консолидације српске државе на Косову и Метохији мада са тим плановима не треба излазити у јавност. А онда са њима уједно представити и планове реформе читавог система јавне и тајне безбедности који је већ више од 25 година умртвљен и само служи непријатељу.
Без тога нема живота Србима и Србији а тупаво марширање и певања песмица које диктирају два глобалистичка оркестра која делују у Србији чисто је губљење времена.
