Лежимо на рудном богатству које не експлоатишемо, јер је у Србији велики број рудника затворен или заборављен. Фирме које су олако постале власници у ископавања не улажу ни пару
Геолози се надају да ће изградња Коридора 11 покренути и рударство јер је пробијање трасе довело до изузетних открића.
– Лук, на коме се налазе планине Рудник, Борач и Котленик, део је великог вулканског простора који је само у једном делу истражен. Сада се ту гради шумадијски ауто-пут и открића приликом пробијања трасе указују на значајна лежишта. Имамо индиција да ће подземни копови моћи да се праве у непосредној близини ауто-пута. Екипе Геолошког завода наишле су на старе рударске поткопе у чијим стенама су пронађени антимон, жива и злато. Реч је о јединственом простору за нове руднике, само да неко буде заинтерсованн да их експлоатише – каже Мијатовић.
Научници, иначе, указују да се најстарији рудници и топионице света налазе у Србији. Рударењем су зарађивали Винчанци хиљадама година пре Христа, а поред Пека још стоји јаловина коју су оставили робови испирајући злато за Римљане у првим вековима после Христа. У Србији мноштво топонима и јама подсећа на средњовековно рударство, на коме се темељила моћ државе Немањића.
У обновљену Србију књаз Милош је позвао најбољег геолога Европе да му открије рудна лежишта, а овај је показао на рудокопе који су вековима били запуштени јер су рудари побегли од Османлија. Данас геолози кажу да имамо сличну ситуацију са исплативим а напуштеним рудницима, иако немамо турску инвазију као оправдање.
– Рудари се увек враћају на стара лежишта која су напустили њихови претходници, кад им технологија више није омогућавала експлоатацију. На пример, кад је отворен басен Бор, руда с један одсто бакра одбацивала се као јаловина, а данас се она са пола процента сматра одличном.
– У време комунистичке мегаломаније мањи рудници су затварани јер се сматрало да треба стварати само огромне рударске комбинате. На пример, у време кад су Бор и Мајданпек производили енормне количине руде за наше услове, „Геозавод“ је истражио и оверио резерве у руднику бакра Чадиње код Пријепоља. Никад није дошло до експлоатације, јер се у то време о њему говорило као о малом руднику. А он може директно да запосли 100 до 150 људи. Са пратећим службама број се пење на 500 запослених. Кад се додају градске и услужне фирме, од рудника те величине живело би око 2.000 људи. Сами процените да ли је било паметно одрицати се „малих“ рудника – каже Предраг Мијатовић, један од водећих геолога Геолошког завода Србије.
Ни промене друштвеног система које су фаворизовале приватно власништво и иницијативу нису донеле очекиване резултате. Многе фирме дошле су лако до рудника у чију експлоатацију не улажу ни динар, као да чекају да препродају богатсво које су јефтино стекли.
– Већ поменуто Чадиње је још 1988. потпуно истражено и спремно за отварање рудника. Али већ 10 година га држи једна приватна компанија и наводно истражује, што је апсурдно. Проблем је што су фирме добијале руднике и истражене просторе спремне за ископавања без обавезе да започну експлоатацију. Чак и кад је реч о злату, као у случају рудника Благојев камен, у близини Мајданпека – каже Мијатовић.
Он објашњава да је експлоатационо право на једном од најстаријих рудника злата имао Институт за бакар РТБ Бор.
– Рудник је престао с експлоатацијом не због недостатка сировина већ зато што је у време после бомбардовања Институт био у финансијским проблемима. Док је чекао боље време да настави експлоатацију, рудник му је одузет и дат је другој фирми да га – истражује! То траје већ десетак година – каже Мијатовић.
Геолозима није никад било јасно ни зашто се Србија одрекла лежишта руде гвожђа Рудна глава и Црнајка у близини Мајданпека.
– Реч је о простору на коме се налази најстарији рудник на свету. До почетка шездестих ово лежиште је било у експлоатацији, а онда је рудник затворен иако није био исцрпљен. Штавише, велике су шансе да је руде много више него што се претпостављало да је остало у лежишту. А руду гвожђа непрестано увозимо. Невероватно је да дуже од 100 година не ради Кучајна, стари рудник олово-цинка са доста сребра. Пре 60 година затворени су рудници олово-цинка и живе на Авали. Никада није речено зашто – набраја Мијатовић.
Слика данас неактивног рудника Јерма с почетка 20. века
Он наглашава да су од времена Римљана позната лежишта гвоздене руде Мајдани и Дуге њиве у западној Србији, између Крупња и Љубовије. Само их Срби у 21. веку не примећују.
– У западној Србији имамо и руднике антимона који су били у каквој-таквој експлоатацији до деведесетих. Сад је 13 јама ван експлоатације, иако су власништво приватне фирме – каже Мијатовић.
Међутим, нису само рудници метала остали у запећку. Ништа боље нису прошли ни копови квалитетних врста угља широм Србије.
– Крај Костолца су затворени рудници угља Стамница , и Кладурово. Сада се поново разматра њихово отварање, као и рудника Пољана поред Пожаревца. Јерма крај Пирота, рудник високовалитетног каменог угља у Србији не ради. А налази се у веома заосталом и сиромашном крају одакле сви беже јер нема посла – каже Мијатовић.
Необјашњиво је затворен и заборављен рудник квалитетног угља Јанкова клисура у Топлици, у време кад се рачунало на косметске руднике лигнита.
Борис Субашић, Новости
Јел то подсећамо продавце Србије и Србске земље шта још имају да продају. Можда чувамо за нове властодржце да и они нешто продају.У сваком случају народ Србски,за сада, нема никакву корист од свог богатства,а неће је ни имати док не инаугуришемо Краља.