Какву поруку држава шаље законом да пљачке до пет хиљада динара пролазе без кривичне пријаве. Свестан да није заштићен, појединац би могао да узме правду у своје руке
МУШТЕРИЈА је зауставила „голф“ на бензинској станици на улазу у Београд. Из аута је изашао младић и затражио од радника да му наточи гориво за 4.000 динара. Када се бројчаник зауставио, младић се обратио пумпаџији: „Брате, немам да ти платим, а ти ме тужи ако хоћеш„. Сео је у кола и отишао.
Ово је само један од свакодневних инцидената, у којима грађани Србије остају немоћни и незаштићени пред разбојницима. Јер, по нашем Кривичном закону, за кривично дело ситне крађе, утаје или преваре, предвиђа се да ће ово дело бити гоњено по приватној тужби грађана, уколико је вредност одузетих ствари испод 5.000 динара. Донедавно, ова граница је износила чак 15.000 динара.
Да све буде још горе, представници полиције су у неколико наврата јавно позивали грађане да не пријављују „ситне крађе“, јер у том случају се по службеној дужности не подноси пријава за крађу или превару и не обавља се увиђај. Оштећенима тако остаје да сами траже правду на суду и надају се да ће онај који их је оштетио бити кажњен новчано или затвором до шест месеци. Уколико се и одлуче да крену у парницу, мораће да се наоружају стрпљењем због дужине судског поступка, али и дебелим новчаником због хонорара адвоката и судских трошкова. Истеривање правде на овакав начин једноставно се не исплати и лопови то добро знају.
– Без обзира на то што је праг за процесуирање спуштен на 5.000 динара, плашим се да и је ово лоша порука државе појединцу. Прво, испада да се у Србији толерише „крадуцкање“, јер свака крађа је крађа. Друго, појединац би, свестан да нема заштиту од државе, могао да узме правду у своје руке, што је најгори сценарио – упозорава социолог Ратко Божовић.
Наш саговорник подсећа да многи људи имају месечна примања до 15.000 динара и да за њих штета од 5.000 сигурно није ситна крађа.
– Не може се пристати на слабост институција у односу на криминал, јер се на тај начин он само охрабрује. Испада да држава „окреће главу“ од лопова који на рецимо десет места украде робу вредну до 5.000 динара. Ако не буде ухваћен у више крађа, или ако нико не обједини пријаву против њега, што се ретко дешава, он ће остати некажњен – истиче Божовић.
С друге стране, правници сматрају да је граница до пет хиљада динара неопходна, јер је за мању штету једноставно прескупо покретати полицијски и судски систем. Постоји оправдан страх да ће и због спуштања цензуса са 15.000 правосуђе имати пуне руке посла.
ПРЕТЊА ПРАВНИЦИ напомињу и да је битан начин на који је причињена нека штета. На пример, ако лопов упери пиштољ у продавачицу у киоску и узме јој 4.500 динара, то неће бити кривично дело ситне крађе, већ разбојништво и процесуираће се по службеној дужности.
Ако ништа друго, нова ригорознија граница штете могла би макар делимично да заустави крађу зимских аутомобилских гума, које су јесенас посебно биле на мети разбојника. Ипак, нема сумње да ће се лопови „прилагодити“ и новим законским мерама.
– Сада се најчешће краду ствари по продавницама, које се лако продају, као што су скупи шампони, алкохолна пића или парфеми – објашњава Снежана Ивковић, судија и портпарол Првог основног суда у Београду. – Окривљени су најчешће зависници од наркотика или алкохола, већ познати суду, а на овакав начин најбрже долазе до новца.
Адвокат Марко Миловић не очекује да ће нови цензус одвратити преступнике од кривичних дела.
– И даље ће највећи број дела остати неоткривен. Једноставно, пљачкаши ће наставити са крађама на ситно, испод пет хиљада динара – констатује Миловић.
Новости
