ОНО тамо до средине реке је моја њива, а у близини имам још једну, такође потопљену – говори Горан Милановић из шумадијског села Брзан, руком показујући на мутну воду Велике Мораве.
Он је један од власника парцела у овом атару које је још пре неколико година потопила и трајно запосела ћудљива река. Због вишегодишње небриге и неуређења овог водотока, Морава је променила ток, па су се некада плодне њиве нашле у “новом” речном кориту.
– Порез, накнаду за одводњавање и друге дажбине плаћамо као да обрађујемо своје њиве – жали се Милановић. – Испада да “оремо” реку, а њиве су наше само на папиру. Приступ немамо чак ни чамцем јер је то сада водно земљиште и њиме газдује предузеће “Србијаводе”.
Он је решио да проблем, који, како вели, траје већ десетак година, истера начистац. Обратио се локалној самоуправи тражећи да га ослободе плаћања пореза. Обратио се и Министарству пољопривреде, предузећу “Србијаводе”. Решења, међутим, још нема.
– У Министарству кажу да немају пара да нам плате парцеле, у локалној самоуправи да нису надлежни и тако укруг – прича Милановић.
Проблем ће по свему судећи решавати суд. Наш саговорник каже да ће ових дана, са комшијама, прикупљати документацију и да ће поднети колективну тужбу. Тражиће накнаду за изгубљену добит, као и повраћај пореза и дажбина које су годинама плаћали.
Катастарски извод парцела преко којих сада протиче Велика Морава
ПРОМЕНИЛА ТОК
ВЕЛИКА Морава је у овом делу са свог некадашањег тока скренула стотинак метара. – Раније је текла испод оближњег брда, а сада је у једном делу направила и разделно острво – причају житељи овог краја.
Признаје, додуше, да порез и није велики, у његовом случају неколико стотина динара, али цифра за изгубљену добит је много већа. Уз то, жели да коначно реши и статус “своје” имовине.
– Распитивао сам се да ту направим сплав, рекли су ми да не може, а да сам само са тог дела песак вадио, силне бих паре зарадио – набраја наш саговорник.
Тврди да је Велика Морава трајно заузела неколико стотина парцела, и то не само у току поред Брзана већ и у суседном Лапову и другим местима.
Други житељи Брзана нису баш били расположени да говоре о овом проблему.
– Говорићу када за то дође време и кад видим шта ћу и како ћу – помало загонетно је прокоментарисао један старији мештанин села Брзан. – Свако има свој начин па нека ради како му одговара. Има њива, али је све мање ратара.
У локалној самоуправи кажу да ово питање није у њиховој надлежности, а без јасне одлуке не могу ни да отпишу порез за земљиште које се води као пољопривредно.
– Упознати смо са тим проблемом, али смо ми ту немоћни – каже Здравко Младеновић, председник Општине Баточина. – Пореске обвезнике задужујемо и порез наплаћујемо на основу података који су нам достављени из Службе за катастар непокретности. Ми то морамо да поштујемо и тако ће бити све док се то не промени. То земљиште се сада у катастру води као пољопривредно.
Међутим, на основу стања на терену, то је сада водно земљиште, а њивама “господари” река.
Михајло ЛУКОВИЋ,НОвости
