НЕ на референдуму је НЕ даљој колонизацији Србије

У име Српског покрета Двери, у име свих Уставобранитеља и потписника Апела народу и у своје име позивам грађане Србије да на Референдуму заказаном за недељу 16.јануара заокруже НЕ промени Устава Републике Србије.

У кризним тренуцима за народ и државу, са политичком олигархијом која је окупирала институције и сопствени народ, са једнопартијском и нелегитимном Скупштином, у условима дугогодишње спољне и унутрашње колонизације, без суверене власти на окупираној територији Косова и Метохије не мења се темељни акт једне државе и народа. Поготову се промена Устава не сме дозволити овој и оваквој власти.

Нетранспарентност, недемократски услови и процедурални разлози у којима се спроводи референдум су неприхватљиви и јасно говоре НЕ промени Устава. Закон о референдуму је два пута мењан и усвојен је по хитном поступку, ступио је на снагу без уобичајеног vacatio legis, првог дана по објављивању, само два месеца пре референдума. Из Закона о референдуму је избачен услов пуноважности тзв. „цензус“ па ће одлука на референдуму бити донета ако за њу гласа већина изашлих грађана, без обзира на њихов број. Чак је и Венецијанска комисија, иако експонент Брисела, по чијем се налогу од Србије и траже уставне промене, у свом мишљењу била је против овог решења, и истакла да је „услов пуноважности значајан за питања од суштинског уставног значаја“. Недопустиво је да се питања свих облика референдума (обавезни, саветодавни, републички, локални) третирају на истоветан начин, без дефинисања питања која су суштинска и за државу судбинска. И сви други услови и процедуре у којима се спроводи референдум о конституцији једног народа су нетранспарентни и представљају извргавање демократије руглу. И медијски мрак, и непостојање јавне расправе, необавештеност грађана и ћутање медија, и окупирани јавни простори у локалним самоуправама, који се, попут нишких, не дају опозиционим партијама за трибине о референдуму, и одбијање РИК-а да се поред већ послатих аргумената власти ЗА, грађанима пошаљу и обавештења са аргументима ПРОТИВ промене Устава, и једнопартијска скупштина која је репрезентација власти а не народа, и непрецизно референдумско питање, све то указује да власт жели да „испод жита“ на невидљивом „антиреферендуму“ промени конституцију Србије, темељни акт који је остао једина брана колонизацији и аутоколонизацији Србије. То не дамо! Ови и многи други антидемократски притисци да се Устав мења , говоре свакоме јасно, да треба да заокружи НЕ у недељу 16.јануара.

И садржинска страна промене Устава говори јасно да се уместо прокламоване „деполитизације“ судства спрема апсолутна политизација судства и тужилаштва. Измештање судске функције из парламента, који треба да буде израз непосредне и суверене воље грађана, довешће до укидања принципа „кочнице и равнотеже“ као суштинског начела поделе власти у парламентарним демократијама. Нова решења треба да доведу до развлашћивања Народне скупштине из процеса избора судија и тужилаца, свих руководилаца у правосуђу и до пребацивања избора судија, заменика тужилаца, председника судова и јавних тужилаца правосудним саветима, док ће избор председника Врховног касационог суда, уместо народних посланика вршити Високи савет правосуђа. Пресуде се више не могу доносити „У име народа“, а у чије име ће судови судити остаће без одговора. Једина надлежност која се оставља Народној скупштини је избор Републичког јавног тужиоца (Врховног јавног тужиоца) и избор по четири члана правосудних савета тзв. „истакнутих правника“ , и то гласовима двотрећинске већине народних посланика. Резервно решење је још погубније, јер уколико Скупштина не буде у стању да оваквом квалификованиом већином изабере ове „истакнуте правнике“, то ће уместо ње чинити петочлана комисија, сачињена од председника Народне скупштине, председника Уставног суда, председника Врховног суда, Врховног јавни тужииоца и Заштитника грађана. У ситуацији када Скупштина не може двотрећинском већином да изабере „истакнуте правнике“, а то је у парламенту са стварном опозицијом врло могуће, тада би било довољно троје људи из петочлане комисије, да изабере осам истакнутих правника , тј. четири члана Високог савета судства и четири члана Високог савета тужилаштва. Овај би се изузетак претворио у правило а контрола партијске олигархије и других приватних утицаја над судством и тужилаштвом би била апсолутна. Оваква тзв. „деполитизација“ омогућила би апсолутни приватни утицај на правосуђе и тужилаштво, и то не само утицај партијских елита, већ и невладиних организација, и страних финансијера. То води даљем заробљавању и приватизацији државе. И због тога НЕ на референдуму!

И политички контекст јасно указује да се мора рећи НЕ изузимању јавности из једне гране власти, јер тамо где нема јавности , тамо нема polis-a, тамо нема политике , већ има само приватног интереса. Постојећи Устав израз је идентитета грађана Србије, то је Устав који је српски народ донео већински и уз благослов блаженопочившег Патријарха Павла. Српски покрет Двери се као конзервативни Покрет залаже за очување идентитета, народа, отаџбине и државе. Референдум је прилика да се превазиђу идеолошке, политичке и све друге разлике и да грађанско и национално у Србији покажу све демократске капацитетете и „духовне резерве“ нашег народа. Промена Устава Србије одговорала би само обогаћеним партијским елитама које се нису мењале 30 година. НЕ на референдуму је НЕ „отварању“ Устава, након чега би још лакша постала „коначна решења“ за статус Косова и Метохије или за долазак Рио Тинта у Србију. На референдуму у недељу ће се вршити избор између тога хоће ли темељне вредности и одлуке о нашим животима да доносе политичке елите (одговор ДА) или ће се суверенитет вратити српском народу и грађанима Србије (одговор НЕ).

Због тога, сви они који не желе да бирају између две постојеће, а суштински једнаке платформе аутоколонијалне управе над Србијом треба да кажу НЕ на референдуму о промени Устава Србије у недељу 16.јануара .

Не дамо Устав, не дамо Србију!

проф. др Тамара Миленковић Керковић, потпредседник Српског покрета Двери

Извор: Србин.инфо