* Сада Вашингтон намеће свима своју вољу и настоји да наглим ( зато и не баш безбедним) покретима збаци са себе окове глобализма и да делује не обазирући се на партнере из некад сложног западног блока. Све се ради грубо. Али, нема у томе више империјализма него у Обаминој идеји о свету без нуклеарног оружја

* Живимо у епоси промена и оплакиваћемо Уједињене нације које разара Трамп. Али, нимало не бих волео да живимо под УН о којима сања генерални секретар УН Антонио Гутереш

__________________________________________________________________________

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ

ТЕШКО је рећи шта је горе – отворена бахатост трамповске Беле куће или усмереност руководства Уједињених Нација на гушење популизма које се, у крајњем збиру, своди на гушење – суверенитета држава.

Актуелни период светске политике не карактерише толико то што Вашингтон делује једнострано већ то што је престао да се за то оправдава.

Такозвани економски национализам, који се проширио унутар америчке деснице, није могао остати без утицаја на спољну политику прекоокеанске суперсиле.

Сада Вашингтон намеће свима своју вољу и настоји да наглим ( зато и не баш безбедним) покретима збаци са себе окове глобализма и да делује не обазирући се на партнере из некад сложног западног блока.

Све се ради грубо. Али, нема у томе више империјализма него у Обаминој идеји о свету без нуклеарног оружја.

Москва критикује Вашингтон, али је та критика лишена идеолошке заснованости. А елита ЕУ и наддржавна бирократија већ имају одређену основу за критику, а и подршку за то глобалних медија и дела међународне експертократије.

Уочи отварања 73-ег заседања Генералне скупштине УН на сајту агенције Associated Press појавио се редакцијски коментар под насловом „Светски лидери се у седишту УН окупљају суочени са једностраностима“. У том се тексту указује да је сада главни задатак прогресивног човечанства управо борба против деловања мимо мултилатерализма.

Резон је овај: међународне организације, политички естаблишмент и толерантност – то је мултилатерализам, а популизам, суверенитет и приоритет националних интереса – то је једностраност. Другим речима: ако не баш рат, оно сигурно – конфликт.

Ово је и терминолошко подметање. Мултилатерализам подразумева учешће много страна, то јест – суверених нација. А доминанта међународних организација може бити било шта, само није срцу генералног секретара УН, Антонија Гутереша, драги «multilateralism».

Не треба губити из вида да УН уопште нису најутицајнија наддржавна структура, а још је и – банкрот јер јој катастрофално недостаје новац за финансирање својих програма.

НАТО, ММФ, Европска комисија, Европски савет и т.д. имају реалне полуге утицаја на светске процесе. Чак је и светски економски форум у Давосу утицајнији од Генералне скупштине УН.

Живимо у епоси промена и оплакиваћемо Уједињене нације које разара Трамп. Али, нимало не бих волео да живимо под УН о којима сања Гутереш.

Трамп и Гутереш изражавају две антагонистичке идеологије – глобализам и популизам које помирити (или макар одвратити од конфликта) није у стању никаква међународна организација.

Таква, у сваком случају, још није смишљена.

Факти