Не сањајте о подели Косова и Метохије, за окупацију истог мораћете да платите одштету или да исту компензујете!

БИВШИ заменик шефа Централне обавештајне агенције (CIA) за Балкан Стивен Мејер (Steven Meyer) оценио је да је време за нову политику Србије према Косову која би подразумевала излазак из бриселског процеса и нове преговоре у ефикаснијем оквиру уз обавезно укључивање питања суверенитета.

У ауторском тексту за нови „Недељник“ Мејер је навео да нову политику у вођењу преговора са Приштином треба да предочи српска влада, а да њен потенцијални правац деловања буде подела Косова по етничкој линији при чему би Србија имала потпуни суверенитет на територији северно од Ибра.

По његовом мишљењу то је могуће постићи споразумом Београда и Приштине чије би спровођење надгледале УН, и уз обимне преговоре из којих би „у сваком случају требало искључити САД и ЕУ“.

У опширном тексту под насловом „Време је за нову политику Србије према Косову“ Мејер је оценио да је мало вероватно да ће се у преговорима Београда и Приштине икада догодити неки значајан помак уколико им се и даље буде приступало као низу техничких питања. Он је додао да је „сваки покушај нормализације односа од 1999. пропао првенствено зато што нису решена фундаментална питања и јер се сваки прошли напор заснивао на покушају да се обе стране задовоље запетљаним, компликованим, неефикасним и комплексним шемама“.

Амерички аналитичар и познавалац Балкана навео је да „САД и поједине чланице ЕУ врше огроман притисак на Београд да ,нормализује’ односе са Приштином, а прећутна сагласност Србије награђена је отварањем правних тековина ЕУ“, али да ипак „пристанак на ‘техничке’ одредбе Бриселског споразума није једини начин на који би се могли нормализовати односи, умирити ЕУ, а и даље служити српским интересима“.

„После скоро три године махом јалових преговора и напетих односа са Приштином, време је да Београд крене другим путем“ навео је Мејер али и додао да на „том другом путу не смеју да се понове пропали покушаји да се преговара о ,техничким питањима’ већ је неопходно да Вучићева влада развије стратегију која ће се фокусирати на озбиљна политичка питања у којим је срж проблема“.

Вучићева влада, како пише Мејер, прво би требало да обавести ЕУ и Приштину да обуставља учешће у бриселском процесу, пошто после три године и непрекидног опирања косовских Албанаца и даље није постигнут значајан напредак.

Београд мора да јасно стави до знања да је Србија вољна да се упусти у преговоре и да ће то и урадити, тек када се успостави нови, ефикаснији оквир и мора у томе да истраје без обзира на евентуалне притиске из ЕУ и САД.

Друго, додаје се у тексту, потребно је да Београд установи оквир за преговоре који ће служити српским интересима, али да истовремено буде фер и правичан према свим актерима. Укратко, Београд мора да преузме улогу лидера у овом процесу, уместо да пристане на позицију слабијег који преклиње, пише амерички стручњак додајући да је „Вучићева влада дефинитивно показала храброст пркосећи ЕУ и САД, одбивши да уведе санкције Русији и мора бити једнако храбра и по питању Косова“.

Београдска стратегија, како се наводи у тексту, мора да се ухвати у коштац са стварношћу на два фронта прво, Београд мора да прихвати тешку чињеницу да Србија неће добити Косово назад и да би било какав покушај у том правцу неминовно потпалио рат који Србија не би могла да добије и друго да на Косову и даље живи 150.000 Срба који заслужују подршку и заштиту Србије.

Мејер је навео да је српска влада та која мора да предочи нову политику у вођењу преговора а као потенцијални правац делања предложио је примену идеје о подели Косова по етничкој линији коју је 2008. предлагао Слободан Самарџић.

Сходно томе, Србија би успоставила пуну сувереност северно од Ибра, где Срби чине више од 90 одсто становништва, а област јужно од Ибра требало би да потпадне под суверенитет Косова. Сви Албанци северно од реке који не желе да живе под српском сувереношћу треба да се преселе на југ уз помоћ УН, а сви Срби који не буду желели да живе под косовском сувереношћу треба да се преселе на север или у Србију уз помоћ УН.

Албанцима који, ипак, желе да остану на северу, мора бити загарантовано право на сигурност и нормалан живот, једнако као што треба ефикасно да се регулише и положај општина са већинским српским становништвом, историјских и религијских знаменитости јужно од Ибра.

Даље, свим Србима мора се осигурати слободан, отворен и безбедан приступ српским заједницама било где на Косову а за то би такође биле задужене УН, пише Мејер.

То је, додаје, могуће постићи споразумом Београда и Приштине чије би спровођење надгледале УН а подразумевао би редовне контроле на терену са циљем да се осигурају безбедност и просперитет албанског становништва.

„Овакав приступ изискивао би обимне преговоре из којих би у сваком случају требало искључити САД и ЕУ, с обзиром на то да би њихово учешће произвело непотребне притиске, успоравало процес и закомпликовало коначно закључење проблема. Али, када би се такав политички споразум заиста могао достићи, он би неминовно поплочао пут за вишеструке економске нагодбе које би једнако користиле и Србији и Косову, а тај пут отворио би се и између Србије и Републике Српске. И, наравно, испунили би се прохтеви Европске уније да се односи између Београда и Косова коначно нормализују”, оценио је Стивен Мејер у ауторском тексту за „Недељник“.

Бета