Москва — Европа ће и у будућности јако зависити од испорука руског гаса, а САД неће бити у стању да надокнаде земљама Старог континента тај енергент, кажу стручњаци.
Економисти француског Института за стабилност и међународне односе(ИДДР) тврде да је улога такозване гасне револуције у САД знатно преувеличана и напомињу да Американци не могу у Европи успешно заменити руске и друге велике испоручиоце гаса.
Руски гасни гигант Гаспром је, иначе, лани повећао извоз гаса у Европу, у поређењу са 2012. годином, за 23,8 одсто, на 139,32 милијарде кубика, а оперативно руководство те компаније најавило је план даљег јачања присуства на том тржишту.
Највеће противљење могућем увођењу гасно-нафтног ембарга Москви до сада је исказала Немачка. То је и разумљиво ако се зна да прва економска сила Европе више од четвртине потреба за тим енергентима покрива увозом из Русије.
Након што је већина грађана Крима на референдуму одржаном 16. марта одлучила да изађе из састава Украјине и прикључи се Русији, а званична Москва то одмах прихватила, ЕУ је као једну од могућих санкција најавила и ембарго на руски гас “уколико украјинска криза ескалира”.
САД ће, највероватније, крајем ове деценије постати нето – експортер гаса, али ће и даље морати да увози нафту, сматрају експерти ИДДР, и напомињу да ће револуција уљаних шкриљаца, упркос свим позитивним ефектима, ипак имати у периоду до 2040. године врло скроман учинак на раст америчке економије.
Стручњаци ИДДР указују у поменутој анализи да је производња гаса у САД, током раздобља 2005-2013. увећана за трећину, уз истовремени раст продукције нафте из шкриљаца са 290 хиљада на 3,48 милиона барела (један барел=159 литара) дневно. Као резултат таквог скока производње гаса и нафте, увоз најважније енергетске сировине у САД је опао са рекордних 11 милиона барела дневно у 2007. на осам милиона баерела дневно у прошлој години.
Према оцени експерата ИДДР, није само револуција нафтних шкриљаца допринела наведеној промени, већ је великом паду увоза енергената на тржиште САД допринео “коктел” састављен од дугогодишње економске кризе, повећања енергетске ефикасности у многим производним погонима, али и пада потрошње енергената у домовима десетина милиона Американаца.
Тако је, на пример, потрошња енергије по глави становника у САД током 2012. смањена за пет одсто, упркос забележеном економском расту.
Нагли раст производње гаса и нафте из властитих извора имао је у протеклом раздобљу мешовите ефекте на највећу светску економију и енергетске издатке америчких домаћинстава, тврде француски експерти.
Они наводе да су расходи за гас по домаћинству у САД опали током периода 2005- 2012. за 150 долара, на просечних 359 долара, док су истовремено издаци за електричну енергију увећани за 122 долара на просечних 1.388 долара.
Још већи раст просечних издатака забележен је у промету бензина, јер су ти трошкови порасли током анализираног раздобља за 529 долара на 2.756 долара.
САД ће, највероватније, крајем ове деценије постати нето – експортер гаса, али ће и даље морати да увози нафту, сматрају експерти ИДДР, и напомињу да ће револуција уљаних шкриљаца, упркос свим позитивним ефектима, ипак имати у периоду до 2040. године врло скроман учинак на раст америчке економије.
Танјуг
фото: Бета, АП
