Београд — Србија не треба да жури са изменама Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), оценили су стручњаци у изјавама Тањугу.
Они сматрају да чланство у Светској трговинској организацији (СТО) у овом тренутку ништа не би донело у погледу бољег финансијског рејтинга земље, а отварање тржишта за ГМО имало би негативне последице.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић оценио је да је уколико је тачно да Србија неће моћи да приступи СТО због тога што није дозволила промет ГМО, у овом тренутку је “то много већа корист него штета”.
“Мислим да нам чланство у СТО у овом тренутку ништа не би донело у погледу бољег финансијског рејтинга или неких других аранжмана везаних за стране инвестиције”, казао је Шеварлић Тањугу.
Он је истакао да не тврди да чланство у међународним организацијама нема својих предности, али да оне важе за земље које су далеко бољој економској ситуацији.
Према речима Шеварлића, у документима СТО нигде изричито не стоји да се чланство условљава обавезом промета ГМО, али стоји да ниједна држава чланица нема право забране промета производа уколико нема доказе да су они штетни. Како је указао, прикупљање тих доказа траје најмање деценијама и скупо је.
Шеварлић је рекао да је познато да много уређеније и јаче земље од Србије имају доста проблема да се одбране од “изузетно нападне либерализације” ГМО и хране на бази тих сировина, тврдећи да се у позадини налази велики политички притисак и моћан финансијски лоби ГМО компанија.
Он је упозорио да би отварање тржишта Србије за ГМО производе донело не само негативне последице по здравље становништва, већ и економску штету по основу пласмана ГМ семена већу од милијарде евра на годишњем нивоу.
Шеварлић је казао да било каква расправа о покретању поступка за доношење евентуално новог или измену и допуну Закона о ГМО не би смела да се спроведе пре него што надлежни државни органи спроведу истрагу и покрену прекршајне и евентуално кривичне поступке против свих оних који су до сада кршили закон о ГМО.
Како је Шеварлић прецизирао, то се односи на оне који су илегално узгајали ГМ соју и кукуруз и производили концентровану сточну храну од ГМ сировина.
“У супротном, расправа о новом иили измењеном и допуњеном Закону о ГМО била би својеврсна политикантска аболиција свих оних који су одговорни за хаос на тржишту и у производњи пољопривредно прехрамбених производа”, тврди Шеварлић.
Он је навео да се број општина у Србији које су декларацијом прогласили своје територије за подручје без ГМО приближава стотини, односно тако је “покривено” више од 80 одсто становништва.
“Поред оваквог општенародног плебисцита, за сваког ко би покушао да промени постојећи Закон о ГМО, то би представљало политичко самоубиство”, казао је Шеварлић и поручио да “нико нема морално право да ради супротно интересима већине грађана”.
Шеварлић је апеловао на министра пољопривреде да не мења постојећи Закон о ГМО, већ да хитно покрене иницијативу да Србија донесе Закон о интегрално конторисаној пољопривредној производњи.
Он се залаже и за “општенародни” референдум на коме би се грађани Србије изјашњавали за мораторијум на ГМО у Србији за наредних 20 година, прецизирајући да се то односи на промет, узгој и укључивање у слободну производњу.
Агроекоомски аналитичар Милан Простран изјавио је Тањугу да Србија не треба да жури са изменом закона о ГМО, јер још неколико година неће бити чланица ЕУ.
Србија треба, како наводи, да одбрани своју стратегију, када је у питању стављање у промет ГМО.
“Морамо да одбранимо наш закон и наше стратешке интересе. Србија је стекла репутацију у производњи квалитетних производа, без ГМО, ми морамо ту позицију да одбранимо”, рекао је он.
Како је оценио, неће се ништа десити ако до краја године не постанемо члан СТО.
Министар трговине Расим Љајић објаснио је за Б92 да Србија није испунила услове за чланство у Светску трговинску организацију. Опште позната ствар је, наводи министар за Б92, да наша земља нема закон који је усклађен са ЕУ и СТО који подразумева, подсећамо, промет ГМО производа.
Танјуг
