Београд — Агроекономиста Миладин Шеварлић каже да није сигуран да ће средства ЕУ намењена пољопривреди доћи директно до српских фармера, али хоће индиректно.
Шеварлић је то казао на питање да прокоментарише изјаву шефице преговарачког тима са ЕУ Тање Мишчевић да је Србија на корак од отварања могућности да користи средства ЕУ намењена пољопривреди и руралном развоју, која у првој фази износе 11 милиона евра годишње.
“Та средства ће бити коришћена пре свега за јачање такозваних институционалних капацитета”, рекао је Шеварлић, који је професор Пољопривредног факултета у Београду и председник Друштва аграрних економиста Србије.
Он је подсетио да су земље европске 15-орице, али и оне које су ЕУ приступиле после 2004, користиле много значајнија средства европских фондова за унапређење конкурентности.
Шеварлић је оценио да су компликовани поступци везани за регистрацију и пререгистрацију газдинстава разлог што изузетно мали број пољопривредника користи субвенције из аграрног буџета и да би тај посао требало препустити агрономима.
Говорећи о приближавању рока за регистрацију газдинстава, који истиче за шест дана, он је подсетио да у Србији, од 630.000 пољопривредних газдинстава, прошле године свега њих око 120.000 користило субвенције по хектару, односно по грлу стоке.
“То је изузетно скромно учешће и ту очигледно нешто шкрипи”, рекао је Шеварлић и објаснио да је разлог слабог одзива то што имамо изузетно мала газдинства чији власници “немају економску рачуницу да неколико пута годишње долазе у органе државе да обнављају регистрацију”, па би држава требало да запосли агрономе који ће уместо њих то да раде.
Шеварлић је изјавио да је задатак за нову владу да успостави стабилну аграрну политику, и додао да се “од године до године мењају услови за коришћење средстава на име подстицаја за инвестициона улагања”, оцењујући да је то “најслабија карика у српској аграрној политици”.
РТС, Танјуг
