Неће вам проћи ни грам робе! Хрватске компаније размишљају да у Србији препакују робу и тако је допреме до Русије

Хрвати забринути због санкција Москве, па покушавају да производњу преселе код нас. Највише страхују у фармацеутској и прехрамбеној индустрији. 

У паничном страху да ће изгубити руско тржиште многе хрватске компаније размишљају да хитно отворе „експозитуре“ у Србији, тамо препакују робу и тако је допреме до Русије. Декрет председника Владимира Путина да се забрани и ограничи увоз хране из земаља које су прихватиле санкције Русији највише би у Хрватској погодио „Подравку“, „Кромарис“, ПИК „Врбовец“, „Виндију“, „Беље“, а на руско се тржиште из Хрватске најчешће извозе супе, месо, воће, конзерве и месне прерађевине.

Идеја да се преко Србије дође до Русије није нова, а то су јавно истицали и бивши хрватски премијери, поготово Јадранка Косор која се три пута састала са Путином и настојала да се појачају односи са том земљом. У време пре санкција сматрало се да Србија има много развијеније односе са Русијом, па би то био пут и за хрватске компаније, а заузврат би Хрватска отворила Србији пут према ЕУ. Али, у међувремену је хрватска економија дотакла дно, па Србији мало може Хрватска да помогне, а и многе хрватске компаније, попут „Гавриловића“, могле би да затворе врата да нема српског тржишта. За разлику од Хрватске, која је слепо слушала Брисел и Вашингтон, Словенци су према Русији били далеко отворенији, па ни сада, у јеку санкција, не желе да примене све оно на шта чланице тера ЕУ.

Може ли се у кратко време организовати „операција Србија“ остаје за хрватске компаније велико питање, али многи сматрају, ако се санкције наставе, да је то једини начин да се даље извози у Русију. Међутим, препакивање би поскупело хрватску робу, па се сада раде рачунице шта је најпрофитабилније, ићи преко Србије или чекати крај санкција. Велико узбуђење влада у „Подравки“ , а Дамир Перлок, директор за источна тржишта, каже да су у сталној вези са својим московским представништвом. За сада нису погођени санкцијама, али не знају шта ће даље да буде.

Прекид пословања са Русијом био би кобан. Иако се званично помиње бројка од 3,2 милиона долара колико је Хрватска у прва три месеца ове године извезла хране у Русију, многи кажу да се на различите начине извози ипак више. Хрватска је, због слепе политике према Русији, већ имала низ тешкоћа, од тога да није приступила „Јужном току“, до тога што је до крајности закомпликовала долазак Руса на Јадран. Ове године је туриста из Русије знатно мање, а сада прети и прекид извоза.

Када смо у петак замолили за изјаве директоре неколико компанија, одговор је био готово идентичан. „Молимо вас, немојте у овом часу да доливате уље на ватру. Не можемо ништа да коментаришемо, само се надамо да ће се наћи убрзо неко решење“, био је истоветан одговор свих. Још мање су желели јавно да коментаришу планове да део пословања пребаце у Србију и тако спасу извоз до Русије.

У Хрватској господарској комори која је затворила велелепно представништво у Москви и сада ради у скромнијим условима, кажу да би годишњи губитак могао да износи између 20 и 25 милиона евра, а да на руско тржиште оде око 1,5 одсто укупног хрватског извоза хране. Посебно би могла да буде погођена фабрика „Кромарис“ која се бави прерадом рибе и шкољки, а са Русима је имала одличне послове. Негативне последице ће да осећају и „Сардина“ и „Остреа“, које такође прерађују и конзервишу рибу. Још већи страх постоји ако ЕУ појача санкције Русије, па уследе противмере, јер би у том случају велике тешкоће имали „Плива“, „Јадрански галенски лабораториј“ из Ријеке, „Никола Тесла“, „Кончар“, „Сапонија“ и АД „Пластик“.

“ПТУЈ“ НАЈАВИО ПРЕПАКИВАЊЕ

Компанија „Перутнина Птуј“ из Словеније, на руско тржиште извозиће посредством фирми у БиХ и Србији, изјавио је председник Управе ове фирме Роман Гласер.

– „Перутнина Птуј“ извози у Русију мање количине меса, а тренутно још није позната промена у тржишним токовима – рекао је Гласер. – Истина је да ембарго може имати утицаја на наше будуће пословне планове у овој земљи у којој смо у завршним разговорима за неке веће извозне послове.

Ј. Керблер

Вечерње новости