Нећеш проћи Вучићу са твојом велеиздајничком политиком, за Косово и Српску ћемо на нож па ком опанци ком обојци!!!

Београд – „Наредних месец дана за Србију ће бити најтежи“, поручио је Александар Вучић домаћој јавности из хола Скуштине Србије, где је у четвртак присуствовао Дану добављача америчког Џенерал илектрика.

Тако су новинари отишли на један инвестициони пројекат у најави, а добили драматично обраћање нацији председника Владе. Позивајући на потпуно јединство, премијер се пожалио да му никада није било теже.

„Веома, веома тежак период је пред нама, што можете да видите и по мом лицу. Нисам никада био нарочито леп, а сад не личим ни на шта. Ово „нарочито леп“ је била шала, нисам никада био нимало леп, али сад не личим буквално ни на шта, буквално се мучим сваке ноћи, због безброј проблема које као земља имамо“, отворио је душу Вучић.

Онда је почео да набраја те проблеме које Влада Србије мора да разреши и да превазиђе или избегне у блиској будућности. Кренуо је од предстојећег наставка бриселских преговора са Приштином 23. јуна, преко састанка са ММФ три дана касније, обележавања Видовдана, Сребренице, Јадовна, Олује, нестабилног региона…

„У јулу долази немачка канцеларка Ангела Меркел, па годишњица Сребренице, хрватска ће славити „Олују“, дан који Србија оплакују, предстоји нам много тешких одлука, које ћемо доносити у интересу грађана Србије, а не због политичке популарности“, рекао је Вучић, позивајући грађане да „не наседају на провокације из региона“ и да задрже политичку стабилност у земљи.

Пренаглашена драматика је поодавно већ саставни део премијеровог јавног наступа, а за директора Агенције Прагма Цвијетина Миливојевића и унапред прављење алибија за одлуке које се неће допасти већини Срба.

„У почетку је било интригантно, али је то већ толико пута поновљен јавни наступ да је „проваљен“. Премијер нам поручује како су пред нама захтеви да доносимо тешке одлуке, а ми већ унапред знамо да ће те тешке одлуке, односно захтеве прихватити и да се оне неће допасти већини грађана. Искрено речено, ја то више ни не гледам с посебном озбиљношћу већ са феноменолошког аспекта невербалне комунакације – колико пута је тражио воду, колико стеже прстима“, анализира овај стручњак за политички маркетинг.

Истовремено, председник Владе Србије није понудио одговоре на конкретна питања. Није рекао да ли ће ићи на помен сребреничким жртвама 11. јула у Поточаре, затраживши од јавности да му „дају још мало времена“ јер се ради о тешкој одлуци.

„Шта год да урадим, отишао или не, критиковаће ме исти људи“, каже.

Није коментарисао ни најављене резолуције о Сребреници у УН и Европском парламенту, такође још једна потенцијална „омча“, пре свега за Републику Српску и њеног председника Милорада Додика. Каже да га нико ништа по том питању није питао.

„А да је то лагодна ситуација – није. Тај круг који се прави је за нас веома, веома тежак и нажалост помало опасан“, опет је у „шифрама“ дао да се наслути тежина бремена која је на његовим плећима.

Најтежи испит окупиране територије

Први и вероватно најтежи испит за Београд биће у Бриселу када се 23. јуна настављају преговори са Приштином, и када би српска страна требало да попусти и због међународног позивног броја Космету, језера Газиводе, енергетике, уклањања Парка мира који дели српски од албанског дела Митровице.

Шиптари би заузврат требало да испоштује договор о формирању Заједнице српских општина. Премијер је све четири теме на преговорима са Приштином оценио као „катастрофалне и кардинално тешке“.

Спекулише се и да Меркелова долази у јулу да Београду испоручи и најтежи захтев – не спречавати пријем окупираних територија у УН.

Теши нас неутешним

Цвијетин Миливојевић каже да премијер својим наступима несрећне грађане „теши неутешним“, а да им не нуди одговоре на поскупљење струје или драматично увећане порезе.

„Баца нам прашину у очи, па кад набраја проблеме који предстоје помиње годишњицу Јадовна! Ко се овде у Србији сећа Јадовна? Како смо обележили годишњицу Јасеновца, највећег концентрационог логора на Балкану? Где је била српска дипломатија, где је био шеф Оебса Ивица Дачић да укаже на минимизирање јасеновачких жртава које спроводи чланица ЕУ Хрватска?“, пита се саговорник „Вести“.

Балкан опет буре барута

Део провладиних медија „бацио“ се на анализу свих препрека које Србији предстоје у предстојећем периоду, и то не само оне које је премијер поменуо, а које угрожавају и регион. Подсећа се да је комесар за проширење Јоханес Хан отказао посету Македонији где је недавно био оружаних окршаја државних снага безбедности са припадницима албанских терориста у Куманову. Грчка не успева да се договори са европским повериоцима око новог кредитног аранжмана, а ту су и могући терористички напади Исламске државе (ИС) која је по Балкану, а пре свега у БиХ посејала своје „ларве“ и који чекају знак за акцију.

Неочекивано хапшење у Швајцарској ратног команаданта бошњачких снага Насера Орића по српској потерници такође је нови камен спотицања, према неким мишљењима нимало случајно баш уочи 20-годишњице обележавања страдања Бошњака у Сребреници. Због Орићевог привођења из Сарајева долазе и иницијативе његових сабораца да БИХ прекине дипломатске односе са Србијом. А све то уочи званичне посете председника Србије Томислава Николића БИХ 16. јуна.

Председник београдског Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић упозорава да САД, после неуспеха у украјинској кризи, отварају Балкан као ново геополитичко жариште и да се после „македонског пролећа“, може очекивати наставак на албанском етно-простору, пре свега у Приштини и у БиХ.

Ј. Арсеновић / Вести