У Kанади је откривен бивши нациста Хелмут Оберлендер кога је Истражни комитет Русије оптужио за убиства 27.000 људи током Другог светског рата у Ростовској области.

Према наводима руске амбасаде у Отави, упркос чињеницама о кривици нацистичког злочинца, канадске власти одлажу поступак изручења.

Оберландер је уврштен на листу десет најтраженијих, преживелих нацистичких злочинаца, коју је сачинио невладин Центар „Симон Визентал”. Kанадске власти одбиле су да коментаришу руски захтев за изручење бившег нацисте, наводе у руској амбасади.

„Од Русије нису тражили никаква документа. Тренутно амбасада није упозната са било каквим дијалогом са представницима канадске владе о Оберлендеру”, саопштила је дипломатска мисија.

Руске дипломате су истакле да се, упркос неоспоривим чињеницама о кривици нацистичког злочинца, поступак одузимања држављанства очигледно одлаже. Оберлендеров адвокат верује да случај „још увек није готов” и да поступак депортације није у току.

„Очигледно је да његови утицајни браниоци рачунају на максимално одлагање извршења пресуде Врховног суда Kанаде, покушавајући да му задрже дозволу боравка у Kанади док не умре“, наводи се у саопштењу амбасаде.

Овај 96-годишњи Немац, рођен у Украјини, налази се на листи десет најтраженијих, живих нацистичких злочинаца. Он сада покушава, путем судова, да оспори депортацију из Kанаде, али је процес одложен због пандемије.

Оберлендера је осумњиченог за убиство 214 деце током акције нацистичких снага у Kубању 1942. године. Злочин против човечности не застарева, а истрагу спроводи Истражни комитет Русије.

Оберландер је служио у СС-10 „а“ команди под командом др Kурта Kристмана, познатог по употреби комби возила са гасним коморама, такозваним „душегупкама“. Његове дужности укључивале су пресретање и превођење совјетских радио емисија и тајних комуникација, као и чување складишта са оружјем. Према историчарима, та СС јединица је деловала 1942-1943. године у Kубању и одговорна је за убиство више од 20 хиљада људи.

Оберлендер не пориче да је служио у СС јединици, али тврди да није био умешан у масакре, већ да су га као 17-годишњака приморали да приступи немачким снагама. Тврди и да никада није делио идеологију Трећег рајха, као и да није имао статус који би му омогуц́ио да издаје било каква наређења.

Избегао је хапшење после рата а у Kанаду је емигрирао 1954. године. Успео је да сакрије своје ратне активности, што му је помогло да добије дозволу боравка и држављанство. У јулу 2017. Kанада је по четврти пут опозвала држављанство Оберлендера. У децембру 2019. године, Врховни суд земље је одбацио његову жалбу.

У коју ће земљу Оберлендер бити депортован још није познато.

Спутник