Лептирица је југословенски филм из 1973. године, који представља један од првих и најпознатијих хорор филмова на њеним просторима. Базиран је на приповеци Милована Глишића „После деведесет година“, а сценарио и режију је радио Ђорђе Кадијевић.

Стари воденичар чује чудне звукове који долазе из шуме. Док спава, воденични точак изненада престаје да се окреће, а чудно човеколико створење са црним рукама и дугим зубима и ноктима га уједа за врат.

После уводне сцене, филм се пребацује на романсу између сиромашног младића Страхиње (Петар Божовић) и лепе девојке Радојке (Мирјана Николић). Радојка је кћерка газда Живана (Слободан Перовић), који не дозвољава Радојки да се уда за Страхињу. Разочаран, Страхиња напушта своје село и одлази у Зарожје. Наилази на сељаке који причају о уклетој воденици и прихвата њихову понуду да постане нови воденичар. Страхиња проводи ноћ у воденици и преживљава напад створења, сазнавши његово име – Сава Савановић. Сељани посећују најстарију жену у суседном селу и питају је да ли се у близини налази гроб некога по имену Сава Савановић. Након што су пронашли место где је његово тело сахрањено, пробијају га коцем кроз затворен ковчег, али из њега успева да излети лептир.

Сељани помажу Страхињи да одведе Радојку од куће и да је доведе у Зарожје. Током ноћи, док се сељани припремају за свадбу, Страхиња се крадом увлачи у собу своје будуће невесте док она спава. Док је свлачи, отркива крваву рупу под њеним грудима и схвата да је то рупа од колца којим су проболи Савин ковчег. Радојка отвара очи и трансформише се у одвратно длакаво створење које узјаше Страхињу и води га до Савиног гроба. Тамо га тера да извуче колац из гроба. Створење нестаје, док из гроба излази исто такво створење које Страхиња набија на колац.

Филм се завршава сценом где Страхиња лежи непомично на земљи, док лептир маше крилима на Страхињиној глави.

Википедија