Манастир Студеница је манастир Српске православне цркве који се налази 39 км од Краљева. Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве.

Манастир је 1190. основао Стефан Немања. Утврђени зидови манстира окружују две цркве: Богородичну цркву и цркву Светог Јоакима и Ане (Краљева црква). Обе цркве су изграђене од белог мермера.

Патрон и изградња: Студеницу, цркву посвецену Богородици Добротворки је између 1183. и 1191.године, подигао велики жупан Стефан Немања као своју главну задужбину и династицки маузолеј.
Дуго времена је Студеница била узор потоњим задужбинарима, Немањиним наследницима који су своје задужбине градили по њеном узору.

Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
Манастир Студеница је посвећен Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196, када је Стефан Немања препустио прество свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренио мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је описао живот свог оца Немање, оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.