Што се тиче највећих банака са Волстрита, лондонског Ситија и осталих финансијских центара Запада, увек је важио принцип „Too Big to Fail“, односно „Превише велики, да би пропали“. Такве банке са звучним брендовима су спадале у категорију „недодирљивих“, у категорију „светих крава“ које су осуђене на вечито постојање. То није чудно: смрт само једне, било које, „свете краве“ банкарског света претила би да на пучину кризе пошаље не само неку – једну – земљу, већ и цео свет. Јер „свете краве“ су постојале изван такозване тржишне економије у којој је владала сурова конкуренција, велики ризици, банкроти – потпуни и технички. Њихов живот је пролазио у оазама „банкарског социјализма“… Те „оазе“ су увек од Федералног система резерви САД и државних благајни добијале потребну количину „супстрата“ који им је омогућавао живот, а који се називао „новчана ликвидност“, и који је био у облику кредита и инвестиција. Принципи „банкарског социјализма“ су у периоду последње финансијске кризе деловали из све снаге, јер су државне благајне САД, Велике Британије, низа земаља Западне Европе и Јапана за спас „светих крава“ слали износе који су, када се саберу, били тешки и неколико билиона долара. Осим тога, преко Федералног система резерви САД, извршена је и тајна операција скоро потпуно бескаматног кредитирања највећих банака Сједињених Држава и Западне Европе у износу од преко 16 билиона долара.
После кризе владајући кругови САД и земаља Запада су под притиском узнемирености јавности свечано објавили да ће са „банкарским социјализмом“ бити готово, и да држава више неће спасавати „свете краве“. И Барак Обама је објавио свој програм радикалног реформисања финансијско-банкарског система САД. Он је чак успео да кроз Конгреспрогура Дод-Франков закон, који још зову и „закон о реформисању финансијског система САД“. Међутим, у банкарском систему САД се постепено све вратило на своје место. Банке су наставиле са финансијским шпекулацијама, опет су почеле да сакупљају „лоше“ активе, да за рискантне операције користе средства клијената, да топ-менаџерима плаћају астрономске износе бонуса, да манипулишу књиговодством, и т.д. Код политичара, јавних радника и обичних људи се појавио песимизам. Замирисало је на нову кризу. Тачније – на други талас исте кризе.
„Најезда“ на банке, или Губитак поверења у „свету краву“
Истине ради – мора да се призна: у току кризе су неке „свете краве“ изузимане из принципа „банкарског социјализма“, те су ипак „заклане“. Највећа међу њима је америчка банка „Леман брадерс“, за коју је објављено да је банкротирала. У последње две године у финансијском свету је дошло до тенденције да се нагло повећава број „напада“ финансијских регулатора и других органа власти на велике банке. Ту се мисли на различите поступке финансијских регулатора који истражују незаконите поступке банака, на судске процесе против њих, које покрећу оштећени улагачи и остали клијенти, на захтеве финансијских регулатора да банка мора оштећеним да плаћа казне и компензацију. Неретко регулатори предлажу банкама да захтеве регулишу вансудским поравнањем. Понекад су то колективни споразуми које закључују финансијски регулатор и неколико банака. Обично у оквиру таквог колективног споразума стране одређују укупан износ казне, компензација и других одштетних захтева. Затим се временом тај износ распоређује на временске периоде и на појединачне банке.
Најактивнији су постали финансијски регулатори САД, па Велике Британије. Финансијски регулатори САД – то су различите организације које су под министарством финансија, правде, Федералног система резерви, као и организације које су потпуно независне. Оне се специјализују на различитим финансијским тржиштима, у различитим облицима финансијских организација, различитим типовима финансијских инструмената. То је Комисија за хартије од вредности и берзу (SEC), Национална фјучерс асоцијација (NFA), Комисија за хитну берзанску трговину (CAEC), Национална управа кредитних савеза (NCUA), и т.д. У Сједињеним Државама се појављују и нови регулатори. На пример, у јеку хипотекарне кризе 2008.године формирана је Федерална агенција за финансирање становања (FHFA). У Великој Британији је до скора постојао само један финансијски регулатор – Управа за финансијско регулисање и надзор (FSA).Тамо је недавно започета реорганизација, те се планира да се формира неколико регулатора.
Пре финансијске кризе 2007. – 2009.године банке САД су исплаћивале казне које су се бројале у милионима, максимално – у десетинама милиона долара. Крајем прошлог – почетком овог века главни објекат истраге и праћења од стране државе су постале компаније реалног сектора економије. Као основа за оптужбе најчешће су се појављивала кршења еколошких стандарда, стандарда техничке сигурности, санитарних норми и сл. На пример, 1999.године су власти САД обавезале компанију General Motors да исплати 4,9 милијарди долара пенала и компензација због конструкције резервоара за бензин који није био довољно заштићен од запаљивости у моделу Chevrolet Malibu(истина – адвокати компаније су на крају поступка успели да убеде судију да износ за плаћање смањи на 1,2 милијарде долара).
Највећа „најезда“ на банке САД у време пре кризе је била 2003.године. У то време регулатори су кажњавали банке због довођења клијената у заблуду, јер су клијенти своја средства поверавали ради инвестиционих операције (аналитички сектори банака су повећавали цене акција, а њих су куповали инвестициони сектори банака, у интересу клијената). Међу кажњенима су и гиганти Волстрита, какви су Goldman Sachs, Morgan Stanley, J.P.Morgan. Укупно је исплаћено 1,4 милијарде долара, односно по банци, просечно, по 140 милиона долара.
Ни за кога није била тајна да се америчке судије врло пажљиво односе према свакој тужби у којој се окривљују велике банке. Они су одлично схватали да велика банка представља институцију за себе, и да од ње зависи добробит не само оних који у њој раде или који су њени клијенти, већ неретко и добробит читаве Америке. Јер велики пенали могу да ненамерно изазову банкрот банке, а он , опет, може у целом америчком финансијско –банкарском систему да изазове ефекат домина.Зато су се судије трудиле да се колико год могу склањају од разматрања таквих тужби, те су се консултовали са одговарајућим финансијским регулаторима. Таква врста «телефонског права» је у америчком животу прихватана за норму.
После финансијске кризе
Међутим, у последње две-три године финансијски регулатори, органи тужилачког надзора и судови САД су неочекивано почели да демонстрирају повећан интерес уопште за банке, да иницирају истраге, да храбро и принципијелно доносе пресуде. У почетку су основне жртве «најезде» због нечега биле неамеричке банке, углавном европске, а посебно британске.Почетком ове деценије највећа европска банка HSBS Holdings Plc, која је имала своје јединице у САД, оптужена је за прање прљавог новца и за сарадњу са наркокартелима Мексика.Руководство банке се потрудило да скандал забашури и брзо је признало своју кривицу. Извинило се Сенату САД, а почетком 2012.године је банка платила пенале од 1,9 милијарди долара. Исте године, летом, у САД је почела нова серија истрага рада банке, она је оптужена за сумњиве операције у различитим регионима и земљама света, између осталог и на Кајманским острвима, у Ирану, Саудијској Арабији, Мексику и Сирији.
У току те године у САД се појавио и скандал због манипулација неких банки (скоро све су биле европске) у вези са међубанкарским каматним стопама ЛИБОР (у јеку финансијске кризе, ујесен 2008.године, оне су снижавале ту стопу). По једној банци одређивани су пенали у стотинама милиона долара. Крајем 2012.године највећа швајцарска банка UBS је кажњена са 1,5 милијарди долара, од којих су 1,2 милијарде плаћене САД-у, а преостали део износа – Великој Британији, Швајцарској, Јапану. Међу кажњеним банкама су били и гиганти Лондонског Ситија, прво Barclays.
Неки експерти и новинари су претпостављали да су финансијски регулатори САД почетком текуће деценије почели да се баве изборним „најездама“, јер су као главне објекте бирали европске банке. Сматрано је да су се америчке банке уз помоћ својих финансијских регулатора бориле против своје конкуренције. Испоставило се да та верзија није издржала проверу времена. Чињенице су показивале да су и банке са Волстрита доспеле у спискове објеката који ће бити истражени. Тако су и америчке банке због различитих грехова кажњаване – због прања прљавог новца, због сакривања прихода у офшор зонама, због прикривања тачних финансијских резултата и сл.
(Наставиће се)
Валентин Катасонов
Превод: Душанка Пантић
Фонд Стратешке Културе
