Став

Недостатак шпијунске агентуре на фону инфлације

У причи о томе како је у Москви ухваћен сарадник ЦИА Рајан Фогл није најинтригантнија архаична шпијунска опрема Американца, већ износ уговора за издају. Фогл је објекту врбовања обећао 100 хиљада долара као аванс за спремност на сарадњу, плус годишњи хонорар од милион долара. 

Улогу потенцијалне „кртице“ је играо активни ратни официр ФСБ, који има одлично искуство учествовања у контратерористичким операцијама на Северном Кавказу. Праисторијски комплет Фоглових шпијунских реквизита (карта на папиру, перика и компас) и запањујући износ награде изазвали су различите реакције у средствима за масовно информисање. Многи светски медији су у догађају прво видели вештачки надуван шпијунски скандал.

Пракса показује да не треба преувеличавати или, насупрот томе, умањивати ефикасност начина које специјалне службе користе за добијање информација, сматра стручњак Института за друштвено-политичка истраживања, политиколог Владимир Слатинов. Он је подсетио на недавни догађај кад је пре неколико година телевизијски канал „Русија“ приказао у програму репортажу о „шпијунском камењу“ филованом електроником. Знатан део јавности је такође давао ироничне изјаве. Међутим, касније је добио очигледне доказе да је британска обавештајна служба заиста користила „шпијунско камење“ за преношење и добијање информација.

У догађајима с Рајаном Фоглом шале и поређења с обичном шпијунском комедијом су престали кад је ФСБ открио информације о томе да тренутна ситуација скоро шаблонски понавља догађај од пре свега четири месеца. Почетком године руска контраобавештајна служба је открила сарадника ЦИА Бенџамина Дилона, који је такође радио под параваном дужности трећег секретара америчке амбасада и који је такође покушао да врбује официра ФСБ. Односно, припадници ЦИА настањени у Москви су имали среће да два пута нагазе на исте грабуље у току једног квартала.

Што се тиче износа аванса и годишње „помоћи“ које је Фогл понудио руском офицеру, цифре су заиста велике, истакао је Владимир Слатинов говорећи за „Глас Русије“:

То се, с једне стране, може објаснити тиме да услуге агената заиста поскупљују, а валута губи вредност. Између осталог, и главна валута на свету – амерички долар. С друге стране, то се може објаснити и тиме да америчке службе не шкртаре кад треба да добију информације које су им веома важне.

Бајковита награда, коју је сарадник ЦИА обећао официру ФСБ није повод за шале, сматра директор Центра за геополитичке експертизе Валерије Коровин. Посебно кад се ради о стабилности на Северном Кавказу и прикупљању података од лица која раде у главној тајној служби Руске Федерације.

Американци не жале средства и сигуран сам да су у процес врбовања представника наших специјалних служби укључени сви радници амбасаде, почевши од Макфола, па све до трећег секретара, који је најситнија фигура у дипломатској хијерархији америчке абмасаде у Москви.

У обавештајним службама водећих велесила никад нису постојале прецизне тарифе за услуге врбованих агената. А вероватно да не постоје ни сад, рекао је за „Глас Русије“ пуковник у оставци, бивши сарадник обавештајне службе КГБ СССР, данас познати писац Михаил Љубимов. За совјетску обавештајну службу су многи инострани агенти радили због идејних убеђења. Међутим, ни агентима којима се плаћало, КГБ није давао свемирске хонораре. Уосталом, по речима Михаила Љубимова, западне обавештајне службе се такође нису одликовале краљевском штедрошћу. Још увек се не зна за колики износ је британска обавештајна службе „купила“ познатог пребеглицу Олега Городијевског. Зато се о годишњој пензији од 40 хиљада фунти стерлинга, коју му је доделила британска влада, дискутовало скоро и у парламенту. У тадашње време, а тим пре данас, то није претерано значајна сума.

Најбоље плаћеним агентом руске обавештајне службе (СВР) сматра се бивши сарадник ЦИА на високој дужности, „супер-шпијун“ Олдрич Ејмс, којег су САД откриле 1994. године. За девет година рада за СВР на банковским рачунима Ејмса накупило се милион и по долара, како су саопштили амерички медији. А вероватно „најскупљим“ шпијуном до сад сматрао се држављанин Либана, бивши члан градског савета Балбека, господин Али Тауфик Јари. Овај шпијун којег је либанска специјална служба ухапсила због рада за МОСАД, наводно је од Израела добио укупно шесто хиљада долара.

Могуће је да у Русији резерве издајица пресушују, зато се процењују и двоструко скупље.. .

 

Никита Сорокин

Глас Русије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!