Један духовити колумниста својевремено је написао: „Када вам мајстор уђе у кућу, сазнаћете шта значи диктатура пролетаријата“.
Многи домаћини у Србији ову „диктатуру“ месецима прижељкују. Џаба, мајстора ни за лек!
Већ је постало опште место да се Србија суочава са алармантним недостатком лекара и медицинских сестара, али томе треба додати и занатлије свих профила. Одласком у печалбу висококвалификованих радника и малом заинтересованошћу младих за занате, у Србији је постала свакодневица да се добри мајстори свећем траже. И сви су дефицитарни – од оних у грађевинској и индустријској производњи до оних које можете да позовете и да вам у кратком року дођу и поправе кућне апарате или залепе тапете.
Сам свој мајстор
Покушајте да промените разбијене плочице у купатилу, замените олук или заварите ограду на тераси. Потрага за керамичарима, лимарима или заваривачима ће се толико одужити да ће многи на крају очаја бити принуђени да се прихвате приручника „Сам свој мајстор“.
Миодраг Димитријевић из београдског приградског насеља Болеч вратио се пре три месеца из Холандије, из печалбе. Није се честито ни одморио од пута, а већ је имао позиве за посао. Као мајстор који је у грађевини већ три деценије, уме све да ради, од зидања, малтерисања, фасаде до керамике и кречења. Сада је узео велики посао – изградњу куће од темеља до крова.
– У Србији су цене грађевинских радова мале, поготову ако радите за неку приватну фирму. Газде гледају да ућаре на дневници, не пријављују раднике, а нема више великих грађевинских фирми које су биле међу најбољима у свету јер наш народ је вредан и ми смо људи вештих руку. Нема више Енергопројекта, Трудбеника, Хидротехнике, Полета, који су градили широм света. Ово што се сада у Србији гради више није индустријска градња. А и младе мало занимају занати. И зато смо ту где смо – каже мајстор Мики, како га зову пријатељи, а клијенти тепају када настоје да га одобровоље.
Мајстор Мики је пре више од три деценије завршио Грађевинску школу на Звездари, смер – завршни радови. Овог уписног рока за тај смер, који припада ИВ степену и школује будуће шефове градилишта и надзорнике, била су планирана два одељења од по 30 ученика. Пријавило се само 16 кандидата!
Директорка школе Драгана Радовановић каже да је због ступања на снагу Закона о дуалном образовању извршена корекција неких смерова и уписних квота. Добра вест је да су за предстојећу школску годину попуњена одељења декоратера и керамичара (по 30 ђака), док се 27 ученика определило да учи за монтера суве градње.
Два матуранта
– Са тесарима и армирачима смо имали проблема, деца се нису пријављивала за ове профиле, али сада када су ови профили, заједно са зидарским, обједињени у оператер основних грађевинских радова уписало се њих 13, док смо ми планирали одељење од 15 ђака – открива директорка за „Вести“.
Ранијих година у грађевинским школама у Србији могли су се на прсте једне руке набројати кандидати за зидара или тесара. Због тога су школе гасиле те смерове, неке спајале у један, али је генерално остао вапај грађевинске индустрије да без ових заната нема градње. Још се препричава како су у целој Војводини само два дечака, Милан и Станко, били једини мали матуранти који су школске 2016/17. уписали зидарски занат. Одмах су добили и стипендије града Суботице и државе, баш као што се стипендије и студентски дом обезбеђују и ђацима школе на Звездари, једне од најстаријих овог профила у Европи.
Зато не треба да чуди што се са мајсторима у Србији сада преговара као са најсујетнијим лекаром који треба да вам лечи дете – са страхопоштовањем и без много потпитања.
Три бравара на целу државу
Слободан Лаловић из Савеза самосталних синдиката Србије констатује да се на тржишту радне снаге нико не бави људима, а да привреда „може да се слика ако нема људи да праве паре“.
Бивши министар за рад и социјалну политику жестоко критикује уверење да ће тржиште све регулисати.
– У Србији нема ко да ради јер због малих плата људи одлазе у иностранство. Зар треба да у Србији остану три бравара, па да им онда повећамо плату?! – примећује Лаловић.
Турци граде за српску полицију
Мајстори из Србије се превасходно сами или преко агенције сналазе за посао у иностранству. Србија за сада има потписан међудржавни споразум само са БиХ, Словенијом и Белорусијом којим се на државном нивоу регулише запошљавање српских радника. И док српски мајстори одлазе, ми ангажујемо стране раднике да граде по Србији. Тако у Нишу, турски зидари граде станове за српске безбедњаке и запослене у војсци и полицији.
Пробирљиви Швајцарци
И на Западу кубуре са високвалификованим радницима. Недавно је објављено да само Швајцарској недостаје чак 42.778 занатлија, који су уједно и најтраженија радна снага на тамошњем тржишту рада. Највише недостају електромонтери, инсталатери, столари, зидари, молери… За разлику од Немачке, Аустрије или скандинавских земаља, које радо примају квалификовану радну снагу из Србије и БиХ, Швајцарци предност дају грађанима ЕУ. Притом, Хрватску, иако чланицу ЕУ, и даље држе на листи земаља чији грађани, да би остали да раде дуже од три месеца у земљи сирева и часовника, морају да имају радну дозволу у складу с квотом коју је одредила ова држава.
Подаци са бироа рада
За прва четири месеца ове године око 180.000 занатлија најразличитијих профила званично је тражило посао у Србији. Горан Родић, потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије, има објашњење за несклад између недостатка мајстора и податка са бироа рада.
– Најстручнији су увек ангажовани, за њих стално има посла, зато најчешће раде приватно, на црно. За разлику од њих, на бироу рада су евидентирани сви они који нису довољно квалификовани. То су људи који нису у овом тренутку потребни послодавцима – изјавио је Родић за српске медије.
Гасе се одељења
После јунског пријемног рока у чак 247 одељења широм Србије уписало се мање од 10 ученика за занате попут зидара, конобара, тесара, обућара, па ће она бити угашена или спојена са другим.
– Неки пољопривредни, кожарски, графички, машински и слични смерови више неће постојати јер мало деце жели да се школује за млекаре, браваре, механичаре – изјавио је за београдске медије Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Антић сматра да би ова ситуација могла да се поправи спајањем сличних смерова:
– Кувар и кулинарски техничар или ауто-лимар и фарбар одељења су која се баве истом тематиком и без проблема би могли да постану један смер. Тако бисмо уместо два смера за које је заинтересовано по 10 ученика имали разред који жели да упише 20 ђака, што је довољан број за наставу.
ММФ: Остаћете без петине радника!
Међународни монетарни фонд објавио је податке да ће се многе земље тек суочити с озбиљном миграцијом радника, уз напомену да државе средње, источне и југоисточне Европе такав проблем неће моћи да реше само озбиљним системским мерама које се своде на много више рада. Тао Џанг, заменик Тао генералне директорке ММФ, предвидео је да би у Словачкој или Србији радне снага могла да падне за 20 процената.
Решење Тао Џанг види у подизању старосне границе за пензионисање, охрабривање жена и старијих радника за улазак на тржиште рада.
Ј. Арсеновић, Вести
