Доценткиња на Грађевинском факултету Сања Фриц каже да се значај употребне дозволе не може умањити, те да се ниједан објекат не може пустити у рад без техничког пријема.
Kако Фриц каже за Инсајдер, на основу јавно доступне документације у овом тренутку није јасно ни по ком је правном основу онда уопште отворена зграда Железничке станице у Новом Саду након реконструкције.
“То на основу чега су отворили објекат, то је можда питање за оног ко управља објектом, пре свега Инфраструктуру железнице Србије. Али што се тиче законске регулативе, закон је ту прилично јасан. Значи, сви пројекти на доградњи, реконструкцији, модернизацији иду по Закону о планирању и изградњи. По њему је издата и грађевинска дозвола, и закон јасно каже да за све објекте за које је по том закону издата грађевинска дозвола, мора бити прибављена и употребна дозвола, како би се објекат пустио у рад, поготово за објекте јавне намене”, каже за Инсајдер Фриц.
Она додаје да је процедура јасна – онај ко управља, тј. инвеститор који има управљачку функцију, дужан је да обезбеди комисију за технички пријем објекта.
“Kомисија прегледа пројектну документацију, грађевинску документацију, атестну документацију, сва испитивања која су урађена у току извођења, сва документа и пријаве које су ишле ка надлежном органу, у овом случају министарству. Иако су сви услови испуњени, комисија даје предлог у оквиру извештаја за пуштање тог објекта у пробни рад са ограниченим временом трајања до годину дана, ако је то засебна техничко-технолошка целина, што мора опет комисија да оцени, или даје предлог за издавање употребне дозволе. С обзиром да је у питању јавна инфраструктура, ти документи су јавно доступни како на ЦЕОП-у, тако и на свим пратећим порталима, односно јасно се може видети след издавања документа у циљу исходовања употребне дозволе”, наводи Фриц.
Предуслов за завршени технички пријем, односно технички преглед објекта, јесте пре свега да постоји комисија која је за то именована, а њу именује инвеститор. Да би завршили процедуру и дошли до употребне дозволе, та процедура мора бити покренута за избор комисије.
На питање да ли је избор комисије могао да буде јаван или може да буде интеран, Фриц одговара:
“С обзиром да је у питању јавна инфраструктура, јасно је дефинисано законом ко управља јавном инфраструктуром, значи то је или јавно предузеће или друго привредно друштво у складу са Законом о јавним предузећима. Значи, они морају у том случају да ту управљачку функцију спроводе јавно, односно транспарентно. Нисам имала у виду конкретан тај међудржавни споразум, али до сада је била пракса да, без обзира на међудржавне споразуме, те комисије за технички преглед именује, односно процедуру за њихово именовање покреће инвеститор, онај који управља том јавном инфраструктуром, у овом случају то су Инфраструктура железнице Србије”, каже Фриц.
Kада знамо шта је дефинисано законом, како би требало да изгледа технички пријем, да је урађен технички пријем; питање је – да ли су морали да виде да је постојао проблем, пријава проблема?
“Врло вероватно да би у тој комуникацији можда и дошло до неког наговештаја да нешто није у реду, али исто тако у грађевинарству, нажалост, овакве ствари се дешавају. То није правило, дешавају се, не можемо некад предвидети све, чак ни комисија за технички преглед не може у потпуности да предвиди све, али би, ипак, имала увид у целокупну документацију, што сада немамо. Немамо увид, јер немамо те извештаје, не постоји тај записник, односно не постоји та употребна дозвола која би практично аминовала употребу објекта за јавну намену”, закључила је доценткиња Грађевинског факултета Сања Фриц.
