Након објављивања вести да су машине и опрема Индустрије меса “29. новембар” продате предузећу за трговину секундарним сировинама из Аустрије, некадашњи радници овог гиганта траже одговор да ли ће успети од тога да намире бар део заосталих зарада.
У Агенцији за приватизацију кажу да на делу покретне имовине која је продата разлучно право има филијала Пореске управе у Суботици, на основу чега у Савезу самосталних синдиката сматрају да ће од тога бити намирене обавезе према локалној самоуправи на основу пореза.
Каталин Макаи је у овом предузећу радила до 1998. године, када је некадашњи гигант, који је запошљавао више хиљада радника, извозио своје производе на више континената, производио чак храну за НАТО трупе и отишао у по први пут у стечај.
Као повериоци који су пријавили своја потраживања, сада се нада да ће из ове продаје моћи да намири бар део онога што јој се дугује, пошто по одласку у стечај 1998. године није добила ни отпремнину.
“Ја бих волела да бар добијемо оно што смо радили скоро џабе за нашу фирму. Нек буду фер према нама да нам исплате бар ту разлику од минималца до плате”, рекла је Каталин Макаи, а са њом се слажу и њене некадашње колеге које су са њом посетиле просторије суботичког Савеза синдиката.
У писаном одговору Агенције за приватизацију наводи се да је коначну одлуку о продаји по цени која је за око 130 милиона динара нижа од процењене донео одбор поверилаца који чине ДДОР Нови Сад, Електродистрибуција Суботица, Суботицагас, Банка Интеса и ДОО ПРО АС, а да на делу имовине која је продата разлучно право има филијала Пореске управе у Суботици.
“Преостала средстава улазе у стечајну масу и биће предмет расподеле у оквиру деобе стечајне масе где се подмирују трошкови стечајног поступка и стечајни повериоци сразмерно према исплатним редовима”, наводе у Агенцији.
На основу тога, председник Савеза самосталних синдиката у Суботици Милан Поповић не верује да ће радници успети да од ових средстава наплате своја потраживања.
“Већина овог новца вероватно ће ићи за измирење обавеза пореза према локалној самоуправи. Тако ми је изнео стечајни управник. Као и за трошкове стечаја”, рекао је Поповић.
Даљи кораци у току вођења стечајног поступка, како наводе у Агенцији, јесу продаја преостале имовине, међу којима су фабрички круг у Толминској улици, за који је раније интерес исказао Алпак, као и силос и земљиште.
“Ако би се то продало што пре, по неким реалним ценама, онда има шансе да и ти људи који су 1998. године отишли на Биро, када је фирма отишла у стечај, да добију бар део тих средстава што су им дужни”, додаје Поповић.
Међутим, у Агенцији за приватизацију у овом моменту не могу да кажу да ли за ту имовину има заинтересованих.
“Што се тиче питања везаног за потенцијалне заинтересоване купце за имовину стечајног дужника, не може се дати прецизан одговор, с обзиром да су досадашње продаје биле неуспешне, тако да ће се тек по поновном објављивању огласа знати да ли ће се неко под датим условима појавити као заинтересован купац имовине стечајног дужника”, наводе у Агенцији.
Агенција за приватизацију је до сада објављивала три тендера за продају капитала предузећа, а у априлу 2008. тендер је проглашен успешним.
Међутим, купац тада није обезбедио банкарску гаранцију тако да је уговор раскинут у јуну исте године.
Након тога, у мају 2009. године предузеће је због стања у којем се налази – отишло по други пут у стечај.
Прва продаја из стечаја оглашена је у новембру 2010. године, која је као и две следеће била – неуспешна.
Након тога се прешло на продају имовине у целинама, а након што није прихваћена понуда за продају најважније целине предузећа, фабрике у Толминској улици, прешло се на продају по сегментима, као што је била и ова.
Имовина је продата предузећу ДТ ХАНДЕЛС ГмбХ, са седиштем у Клагенфурту, Аустрија, које је регистровано за – трговину секундарним сировинама.
Танјуг
фото: Биљана Вучковић
Da li će neko nekada da se seti”Trikotaže” iz Kikinde ili se svi plaše da pišu o njoj i radnicima?!
Majo, da li ce se neko setiti jos stotine ugasenih firmi, gde su nase dede i babe zaradili penzije?Neke su ugasene, neke su pokradene i “privatizovane”,date strancima..Samo da navedem primer nekadasnjeg giganta iz Loznice “Viskoza”, gde je radilo 10,000 radnika, od kojeg je ziveo ceo taj kraj.Da ne navodim sada ostale gigante iz manjih srpskih gradova, koji su unisteni a samim tim su unisteni i gradovi i krajevi.Gde su danas gradovi poput Zrenjanina,Sombora,Vrbasa,Sremske Mitrovice? Gradova koji su bili itekako jaki ekonomski, a sada gladuju i rasipaju se..Ostale gradove ne smem ni da nabrajam.Tada se u Beograd i Novi Sad odlazilo samo na studije i turisticki.