ШАБАЦ – Михаило Максимовић, осумњичен да је предводник у ланцу елитне проституције по Србији, после чијег хапшења је “пала” и Милица Живановић, звана Мими Оро, у родном граду имао је и те како плодно тло да се “развија”. Иако га, бар по званичним полицијским подацима, адреса пребивалишта, ни кривично дело не везују за Шабац, бољи познаваоци прилика тврде да је град на Сави одувек био “мека” за најстарији занат на свету.
Проститутке, годинама, муштерије меркају на уласку у град од савског моста, а омиљено место им је између православног и јеврејског гробља, па одмах код “Интерекса”. Нуде се ноћне даме најразличитије доби – поједине видно алкохолисане или под дејством наркотика – док се друге, премладе и за средњу школу, представљају као сиромашне студенткиње, или самохране мајке…
– Већина тих девојака на мосту ради за ситниш, а највећи део зараде одлази макроима – кажу за “Новости” у полицији. – Често, пуштамо их да неометано “раде”, јер је то један од начина да непримећени обрађујемо муштерије. Јер, кад долазе на мост, мушкарци су мање обазриви, а у 80 одсто случајева ради се о починиоцима кривичних дела: попут поседовања нелегалног оружја, препродаје дроге, разбојништава и крађа.
У Шапцу је јавна тајна да – викендом – многе младе Београђанке и Новосађанке долазе да би забављале богату клијентелу. У околини града постоје куће опасане високим бедемима, у које могу да привире само “клијенти”…
– Највише је студенткиња које овде долазе из Новог Сада, али не због зараде, већ само да би преспавале и брчкале се у базену, што ови објекти обавезно поседују. А кад дође понедељак, оду са допуном за мобилни, кутијом-две цигарета – објашњавају саговорници из полиције.
Иначе, поред Београда и Новог Сада, само у Шапцу постоји такозвани хостел “Стан на дан”. Чувари реда кажу да је реч о “типично швалерској причи” – што није кривично дело – али се у граду нагађа да је власник хостела и макро “мученица са моста” исти човек: извесни полицајац из оближње Коцељеве!?
Сличних “конака” има и на путу према Руми, који води на ауто-пут и према Београду, па је репортер “Новости” био сведок разговора између шофера аутобуса и путнице, чистачице из једног од објеката, која је ушла у Платичеву, а изашла одмах у суседним Хртковцима:
– Како иде посао? – пита шофер, на шта му жена одговара: “Много добро, једино је кухиња мало запостављена”.
– Па, шта раде? – пита он даље и смеје се.
– Шта ће радити, одмах трче у собу. Има их колико волиш. Кошта 2.000 динара на дан, па био ти сат, три, или до сутра. А кујна скупа, па неће да једу…
ТРАДИЦИЈА
У ПЕРИОДУ између два светска рата, Шабац је предњачио по броју “црвених фењера” и, управо због “ноћног живота”, стекао надимак “Мали Париз”. Кафана “Код Вука”, на Камичку – најстаријем делу града – дуго је била препознатљива по лепим девојкама које “служе” госте.
Новости
