– Праве димензије еколошке катастрофе ћемо видети тек за неколико дана када угинула риба стигне до бране код Новог Бечеја. Тако је било и 2007. године када смо на самој преводници извадили 37 тона угинуле рибе – каже директор ДОО „Риболовачки савез Војводине” Душан Јовановић.

Још један велики помор рибе, који је регистрован на реци Тиси у уторак ујутру, потврда је да се еколошке катастрофе понављају, упркос свим апелима и напорима да се овај водоток заштити. Угинула риба и рибља млађ коју рибари сакупљају и извлаче из реке, низводно од места где код Сенте отпадне воде упуштају Фабрика шећера „ТЕ-ТО”, Фабрика квасца „Алтек Сербиа” и градска канализација, још једна је опомена да се сви одговорније морају односити према природи, поготово што су у досадашњим случајевима тровачи Панонске принцезе остајали некажњени.

Рибар Ласло Хитри из Сенте који од улова на Тиси егзистенцију обезбеђује већ две деценије, категоричан је да је ово што се чини злочин према реци, која је хранила генерације аласа и житеља Потисја, са којим се мора престати. Хитри је први алармирао управљача овим риболовним подручјем ДОО „Риболовачки Савез Војводине”, пошто је дошавши да из воде извуче разапете мреже, осетио непријатан мирис, а у мрежи извукао угинуле смуђеве, кечиге, сомове, деверике, кечиге…

Размере нове еколошке катастрофе на Тиси сагледаће се тек наредних дана, а председник Риболовачког савеза Војводине и директор ДОО „Риболовачки савез Војводине” Душан Јовановић, коме је на управљање поверено ово риболовно подручје, оправдано страхује да она није реприза помора каква је у реци забележана пре пет година, када је угинуло око 200 тона рибе. Угинула риба која је првих дана плутала на површини реке, сумна се да је тек мали део онога шта се крије у дубини на дну Тисе, јер због ветра и таласа угинула риба је потонула.

После велике еколошке катасрофе међународних размера узроковане инцидентом у румунском руднику злата Баја Маре, када су цијанид и тешки метали поморили живи свет реке, на нашем току Тисе код Сенте је ово трећи акцидент. Јовановић потсећа да је први био 2004. године, када је поднета пријава и судски процес још није завршен, јер је Апелациони суд тадашње виновнике Фабрику шећера „ТЕ-ТО”, Фабрику квасца „Фермин” (сада „Алтек Сербиа”) и градску канализаицју која се тада директно изливала у Тису, није осудио већ предмет проследио Врховном суду Србије, сматрајући да Риболовачки савез Војводине није надлежан да наплати штету.

– Како загађивачи тада нису били кажњени, тако је остало, а еколошка катастрофа се у великом обиму поновила и 2007. године, када је угинуло око 200 тона рибе. Тада смо поднели врло прецизан одштетни захтев на 279 милиона динара, јер је толико процењена угинула риба и млађ у Тиси. Тај поступак је у застоју у Основном суду у Суботици, на њему се променило неколико судија, а имамо нови помор рибе. Изгледа да ће се овакви еколошки инциденти догађати све док се наше правосуђе не призове памети и виновнике натера да плате причињену штету. Ово што је у први мах извађено око двесто килограма рибе, само је из стотинак метара мреже. Слично је било и пре пет година, па нам остаје да се надамо да помор није тих размера, што ће се показати у нарендих десет дана – констатује Јовановић.

И у овом случају из Риболовачког савеза Војводине су предузели све мере и алармирали надлежне органе и инспекцијске службе на којима је да се утврди шта је узрок најновијег помора рибе на Тиси. Потанцијални тровачи Тисе са овог подручја су уздржани, попут челника Фабрике шећера „ТЕ-ТО”, док се не буду знали резултати анализе воде, рибе и муља са дна реке узводно и низводно од испуштања отпадних вода у реку. Међутим, у Сенти се могу чути гласине да се повремено ноћу у граду могу видети камион-цистерне из којих се наводно опасне хемикалије преко шахтова истачу у градску канализацију, па оне тако завршавају у реци.

Текст и фото: М. Митровић

Дневник