Неке ЛЕKАРСKЕ ПРЕГЛЕДЕ мораћемо да плаћамо по ДВОСТРУKОЈ ТАРИФИ?!

“Врло су то мале паре, да би ми решиле финансијске проблеме због којих желим да напустим државну болницу”, коментарише за Радио Слободна Европа медицинска сестра Биљана (презиме познато редакцији), одредбу нацрта Закона о здравственој заштити, који би, између осталог, лекарима омогућио додатни рад о трошку пацијената.

Нацрт новог закона још није познат стручној јавности, иако би у скупштинску процедуру требало да уђе до краја године. Ипак, увелико се расправља о томе да ли је оправдано да се поподневни прегледи у државној болници додатно плаћају из џепа грађана, као и да ли би та мера стварно задржала лекаре и сестре да остану у Србији, како су то објаснили у Министарству здравља.

“Под којим условима, за колико новца, како би се то реализовало, то мора да одреди Закон. Ја сам шокирана да тај нацрт уопште нисам могла ни да нађем, да видим тачно о чему се ради”, истиче Соња Хаџи Бојрановић из невладиног удружења за заштиту права пацијената “Хелп”.

За грађане, али и за медицинску сестру Биљану, упитан је квалитет услуга које би пацијенти добили у склопу додатног прегледа и да ли би таква мера стварно смањила гужве.

“Апаратура, материјал, све то иде сходно финансијама установе у којој радимо. И даље је све то врло оскудно, чести су кварови. Није систем на завидном нивоу. Некад се више бавимо администрацијом него сестринским и лекарским послом. Незадовољство је велико – и пацијената који чекају, али и нас, јер смо недовољно плаћени”, прича Биљана.

Синдикати напомињу да би доношење новог Закона о здравственој заштити требало да буде транспарентан процес, као и да не треба грађане доводити у заблуду да тренутно лечење у државним болницама иде на трошак државе.

Лечење плаћају грађани, јер уплаћују новац у Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), истичу представници синдиката у здравству.

“Здравствени систем се финасира 98 одсто из тог фонда, а свега 2 процента из републичког буџета, па самим тим сви грађани треба да имају исто право на лечење, које им је и Уставом гарантовано”, упозорава доктор Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

За доктора Радета Панића су одредбе новог Закона о здравственој заштити, како каже, измшљање „рупе на саксији“.

„Пре све ове приче треба видети какви су то услови у државним болницама, да ли су апарати адекватно прегледани, да ли су услови за рад безбедни и да ли један лекар, уз најбољу намеру, најбољу вољу и у пуном здрављу – што верујте већина нас није – може да поднесе пуно радно време у државној установи, дежурство које му је законом прописано обавезно, а онда још да оде у приватну или државну установу да додатно пружи пацијентима услуге“, каже Панић.

Он истиче да и постојећи закон већ омогућује здравственим радницима право на трећину додатног или прековременог рада, али се та одредба не тумачи исправно.

„Најчешће тај рад већ имамо у склопу дежурстава која се организују као прековремени рад, јер недостаје здравствених радника, па је за РФЗО јефтиније да нама плати прековремено, него да запосли још 15 одсто извршилаца колико нам недостаје”, објашњава Панић и додаје да закон треба да остави избор његовим колегама где ће додатно радити, без дискриминације приватне праксе.

Министарство здравља није било доступно за коментар новог Закона о здравственој заштити. Док држава ћути, председник Синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић сматра да је много разлога и за и против поподневних прегледа ван радног времена о трошку пацијената.

Ипак, сумњу код њих изазивају две ствари – начин на који би се регулисале цене прегледа и питање да ли су лекари способни да раде истим интензитетом након радног времена.

“Поставља се оправдано питање оптерећености запослених радника. Ми као синдикат тражимо да у редовно радно време, здравствени радник прима пристојну плату и да се у то радно време прегледају пацијенти. Да ли ја могу са, рецимо, педесетак пацијената које имам у преподневној смени у амбуланти, да наставим да радим тог дана“, пита Илић.

Испред Дома здравља Звездара – гужва, а пацијенти тврде да је унутра још већа. Београђанин Милан Лекић каже да би био спреман да плати преглед поподне, под условом да цена буде пристојна.

“Ако они раде поподне у Дому здравља, апарати које користе су државни и они су већ плаћени, тако да би цена требало да буде ниска. Струја исто, све користе на рачун грађана. Ако ће то да помогне да се смање гужве, ја бих платио, али да цена буде транспарентна, никако другачије”, каже Лекић.

За разлику од Лекића, који сматра да је поподневна наплата прегледа једини начин да се изађе из тренутне ситуације, његов суграђанин Милош Милошевић каже да не би платио преглед у државној болници.

“Волео бих да не плаћам јер сам плаћао доста. Четрдесет две, три године док сам радио сам уплаћивао новац у РФЗО. Тако да сада мислим да би требало да добијем услугу. Има људи који би можда желели да плате и да прођу брже. Ја ћу чекати овамо где нећу да платим, а неко ће да оде поподне, па ваљда неће бити гужве”, каже Милошевић и упозорава на непријатна искуства својих суграђана.

„Ово ми се не свиђа што раде лекари – прими те у државној болници, а онда ти каже, иди поподне у ту и ту приватну ординацију. Тамо га он сачека и то добро наплати“, прича Милошевић.

Kолико би се новца могло обезбедити из додатних поподневих прегледа, непознаница је за Синдикат здравства и социјалне заштите. Зоран Илић из тог синдиката сматра да мера не би смела да оптерети буџет грађана, али да може бити добар начин да се попуне празне болничке касе.

„Ово би била једна мера која би можда само мало ублажила тај одлазак наших колега у иностранство. Деведесет посто земаља у свету има ту миграцију и било какви потези су добри“, поручује Илић.

Доктор Панић из Синдиката лекара и фармацеута Србије сматра да допунски прегледи о трошку пацијената ни на који начин неће помоћи лекарима да одлуче да остану у државној служби. Панић подсећа је на бироу рада тренутно око 3.500 здравствених радника, а да је забрана запошљавања у јавном сектору још на снази.

“Kада би се запослиле колеге, растеретили постојећи запослени, када би се видело где иду токови новца, када би се исконтролисали тендери, када би се направила добра организација постојеће здравствене службе, сигурни бисмо да би било могуће и повећати зараде. Kолеге би биле задовољне јер раде у неким безбедним и ваљаним условима”, тврди Панић.

Медицинска сестра Биљана објашњава какве је услове рада затекла у болници у Немачкој, где је била на привременом раду.

“Примања су већа, услови за рад су бољи, а здравственим радницима се зна место – поштовани су. Од комуникације са особљем и пацијентима, до услова, све је сређено. Kод нас раде две сестре на одређен број пацијената, а у иностранству их је шест”, прича Биљана.

Предлогом за који је јавност могла да чује из медија, са запосленима који би желели додатно да раде, потписивао би се анекс уговора, а цену прегледа утврђивала би болница. Предложени модел поделе новца је – половина за здравствену установу, док би друга половина отишла на одржавање апарата и особље.

Пензионерка Босиљка Миловановић каже да би јасно требало да се каже колико би коштао такав преглед, и да ли би цена била иста у свим здравственим установама.

“То је за нас једна врста олакшања да дођемо до лекара, али зависи од цене која ће бити прописана. То је прво требало да се каже”, каже Миловановић.

За Београђанку Јовану Марјановић плаћање прегледа у допунској смени је неприхватљиво, а за тренутно стање у здравственом систему каже да је „хаотично“.

“Те мере никада неће помоћи да се смање гужве, чекања и заказивања. Само ће бити још већи хаос. А сада се чека по три, четири месеца да се нађе термин слободан код одабраног специјалисте”, каже Марјановић и истиче да је на ултразвук штитасте жлезде у Дому здравља Звездара чекала три месеца.

“Kажу и да треба да идемо на специјалистичке систематске прегледе, а ви за такав преглед не можете да дођете на ред по шест, седам месеци. Ево идите сад да закажете код лекара опште праксе – не можете да уђете. Kод вашег лекара не можете да уђете. Заказаће вам бар за два, три дана термин. И кад дођете на време, седите и чекате још три сата”, каже Марјановић.

За представнике удружења пацијената поподневни прегледи у државним болницама би можда омогућили да се смање гужве у болницама, али и да се смањи корупција.

“Новац који би здравственим радницима био плаћен за те прегледе, прошао би кроз систем”, каже Соња Хаџи Бојрановић из удружења “Хелп”.

Ипак, и синдикати и удружења пацијената упозоравају да су за тренутно стање у здравству у Србији првенствено одгворни надлежни који не успевају да организују рад у болницама, па се зато на прегледе код лекара чека, како кажу, „као на аутобуској станици“.

(извор: слободнаевропа.орг / Невена Богдановић)