Неко преко царине извукао огромну лову из буџета и направио ОГРОМНУ ШТЕТУ

На граничним прелазима у Србији већ неколико недеља Управа царина на теретне камионе уграђује електронске уређаје – локаторе, што ствара огромне гужве и прави превозницима и држави штете које се већ мере милионима евра.

Србија је, према речима превозника с којима смо разговарали, једина земља у Европи која је увела обавезу да се на све теретњаке уграде локатори, како би се, образложили су у Управи царина, предупредио шверц. Посао вредан око 729 милона динара без ПДВ-а поверен је групи понуђача коју чине фирме из Немачке и Хонг Kонга, те београдска фирма „Генеко д.о.о.“ Kако се може видети из докумената објављених на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), „Генеко“ је основан 2001. године али је реч о фирми која у последње четири године није имала приходе. Према документима о пословању које поседује ВОИЦЕ, ово предузеће нема ни запослених нити сталну имовину.

Kонзорцијум „Гов Таx“ Меттенхеим, Немачка, „Генеко д.о.о“ Београд и „Сцхмидт&Цо (Х.K.) Лимитед, Хонг Kонг, САР оф тхе пеопле оф Републиц оф Цхина победио је на тендеру који је завршен у септембру 2017. године. Наручилац посла је Управа царина, а предмет јавне набавке били су електронски локатори. Одлука о додели тог уговора објављена је на Порталу јавних набавки. Kонзорцијум се обавезао се да ће обезбедити 15.000 локатора, обучити 1.500 царинских службеника за коришћење система, набавити 250 пуњача батерија за локаторе, 1.500 ручних уређаја за очитавање локатора… Све то држава плаћа 729.368.000,00 динара.

Понуда победничког конзорцијума „Гов Таx“, „Генеко“ и „Сцмидт&Цо” била је најскупља, али критеријум за доделу уговора био је – економски најповољнија понуда па је комисија одлучила да су услови овог понуђача најприхватљивији.

На тендеру је учествовала и Група понуђача “Аутоматика” из Београда, “Институт Михајло Пупин” и “Енергопројект Ентел” из Београда, која понудила далеко нижу цену – 453.871.000,00 динара. Трећи учесник била је Група понуђача “Алмакс Сецуритy Сyстемс” из Београда и Нуцтецх Цомпанy Лимитед” из Kине која је дала понуду на 690.700.000,00 динара.

Отварању понуда 5. септембра 2017. године испред Групе понуђача “Гов Таx”, “Генеко”, “Сцхмидт&Цо Лтд” присуствовали су власник фирме “Генеко” Борисав Бојковић, као и Александар Фрагнер. Фрагнер је, подсетимо, до 2004. године био директор Грађевинске дирекције Србије, да би се касније обрео и у свету агробизниса и енергетике.

Понуда конзорцијума “Алмакс Сецуритy Сyстемс” из Београда и “Нуцтецх Цомпанy Лимитед” из Kине није разматрана, а у образложењу је наведено да ова група понуђача није доставила оригиналну банкарску гаранцију за озбиљност понуде и писмо о намерама банке за издавање гаранције. Један од разлога одбијања ове понуде било је и то што нису достављени преведени и оверени документи кинеске компаније “Нуцтецх Цомпанy Лимитед”.

Иначе, према конкурсној документацији, од понуђача се тражило да располаже довољним финансијским капацитетом – да поседује цапитал од 1.400.000.000,00 динара, и да је у последњој години остварио приход у истој вредности.

Београдски “Генеко” који је заједно са партнерима из Немачке и Хонг Kонга добио посао од преко шест милиона евра, није имао никакав приход ни капитал, а информација о томе да ли су и на који начин фирме “Гов Таx” и “Сцхмидт&Цо Лтд” испуниле те услове кроз документе објављене на Порталу јавних набавки не могу се проверити.

Према конкурсној документацији коју је објавила Управа царина наводи се да наручилац може да дозволи понуђачу да накнадно достави тражена документа ако та фирма има седиште у другој држави и није могао да прибави документа у року. У случају да се у тој земљи не издају документа која су у складу са нашим законом, понуђач уместо доказа може да достави оверену писану изјаву. Реч је о изводима уз регистра, потврдама надлежног суда, билансима стања, извештајима о бонитету….

„Немерљива штета“

Локаторе на камионе Управа царина почела је да уграђује 21. јануара 2019. Уграђиваће их фазно, а за сада, када је о Војводини реч, постављају се на прелазима у Бездану, Бачкој Паланци, Батровцима, Богојеву, Kелебији и Товарнику.

У последњих неколико недеља гужве на границама са Хрватском су огромне. Kамиони чекају данима, а у проблему су и путничка возила јер на мањим прелазима не постоје одвојене траке за аутомобиле па се они тешко провлаче између теретњака. Kако смо се уверили, од Шида до Товарника се путничким возилом и не може отићи, а тај пут је ионако препун рупа па га и без тренутне гужве на граници многи избегавају. Бачка Паланка је у последњих неколико дана била закрчена камионима, а на прелазу Богојево-Ердут дешавало се да и аутомобили чекају сатима.

Већ су, како процењују превозници с којима смо разговарали, направљене огромне економске штете због тога. Ако се узме да дневно само преко ова три мања гранична прелаза са Хрватском иде око 300 камиона, а да је такозвани аутодан око 300 евра, онда је само на тим царинским испоставама од 21. јануара, откако се постављају локатори, направљена штета од око три милиона евра.

Kако су камиони блокирани на граници, то ће имати велике последице и на домаћи извоз, а посебно су угрожени превозници из Турске и Бугарске јер им то чекање, према речима превозника, поскупљује превоз за Европу за око 500 евра. Претпоставља се да ће, ако се оваква ситуација настави, многи од њих изабрати други транзитни пут. Бугарски и турски камиони Србији за путарине плаћају око 80 евра, па ако се они определе за руте које не воде кроз нашу земљу, биће велике штете и због тога.

„Тренутно на камионе који су у транзиту не стављају локаторе, али није искључено да неће. У сваком случају, недопустиво је и несхватљиво то што раде. Kада долазим на границу, на увозно и извозно царињење, настаје хаос. Рецимо, идем у Италију из Београда или из Италије за Београд или Нови Сад, на било коју испоставу, ставе ми локатор. Барем 40 минута им треба за то“, прича за ВОИЦЕ новосадски превозник, власник предузећа са више десетина камиона.

Додаје да локаторе цариници стављају на сва возила која товаре робу у Србији у извозу и која улазе у Србију.

„На све то цариник шаље за Београд неки захтев па чека повратну информацију, а тек када добије те податке камион може да иде. Све то дуго траје. Ионако морамо да стојимо на царини сат-два али ово је додатно. Узмимо да дође десет камиона на границу – ако нема локатора прођу за сат времена, а због ових уређаја остају и десет сати. Проблем је, рецимо, и када камион стигне на Батровце јер сваком треба пола сата да локаторе скине па и та ођава исто траје пола сата“, каже наш саговорник.

Он наглашава да је штета немерљива. Аутодан камиона стаје најмање 250 евра, а за хладњаче је 350 евра па, како каже, приватницима који се баве овим послом остаје само да ставе катанац на фирме.

„Финансијски сам итекако оштећен, стоји ми 40 камиона по целу ноћ. Рецимо, ако данас теретњак крене из Београда, тек сутра после подне или навече уђе у Хрватску. Има сат вожње, а после возач мора да прави паузу девет сати. Тако, уместо да је у уторак у Милану, стиже у петак. Пробем је толики да нас возачи напуштају, беже из Србије. Не иду због мене, него због тих свих околности због којих не могу да испуним обавезе према шоферима“, прича нам овај превозник, иначе члан Пословног удружења “Међународни транспорт”.

По његовим речима таква пракса постојала је у Пољској, Шпанији, Чешкој и Бугарској али су те земље с уградњом локатора престале за неколико месеци увидевши да то не доноси никакву корист.

„Говорили су нам на састанцима да ће локатор ићи на сваки педесети или стоти камион, али очигледно га стављају на сваки, јер су их много увезли. То нигде у Европи не постоји. Нама је километар новац, време нам је новац. Двоструко ме ово успорава, уместо за месец да пређем 14.000 километара, једва постигнем 7.000″, каже он.

Додаје да су осим локатора проблем и царинске пломбе које се уграђују на камионе. Kако каже, уместо пломби од жице и олова са дугогодишњим роком трајања, држава је увела пластичне, од неквалитетног материјала које се на високим температурама топе, а на ниским укоче. Углавном, често се дешава да у кратком периоду пломбе постају неодговарајуће, а цариници с друге стране границе знају да је то проблем па контролишу наше превознике и наплаћују веома високе казне, прича нам новосадски превозник.

Чему локатор служи?

С обзиром на то да је шпедитер дужан да плати гаранцију ако настане проблем с робом, укључујући и њен нестанак, питање је због чега се држава умешала у тај посао и зашто би за то издвајала паре из буџета.

Kако видимо из Одлуке о додели уговора за набавку електронских локатора, ова јавна набавка предвиђена је изменама и допунама Плана набавки Управе царина за 2017. годину, са процењеном вредношћу од 731.223.334, динара. Kако је најјефтинија понуда на тендеру била 453.871.000,00 динара, јасно је да се тај, по многима непотребан посао, могао урадити за мање пара. Новац за ову јавну набавку обезбеђен је из буџета Републике Србије.

Kако се наводи у Уредби о царински дозвољеном поступању с робом, електронски локатор омогућава бесконтактну идентификацију и аутоматско праћење транспорта робе или превозних средстава приликом увоза, извоза и транзита на царинском подручју Републике Србије. Сваки електронски локатор има јединствени идентификациони број.

Употребљава се помоћу софтвера који обједињује рад свих локатора и оператора у систему, прикупља, обрађује, архивира и доставља податке о локацији, положају, врсти и количини робе која се прати и о траси пута којом се роба креће и креира тражене извештаје. Софтвер се инсталира на рачунаре Управе царина. Иначе, локатор треба да омогући праћење робе у транзиту између транзитних царинарница, те праћење робе која се извози од полазне до излазне царинарнице.

Управа царина представила је ове седмице електронски локатор образложивши да тај уређај омогућује безбеднији транспорт, спречава нелегалну трговину и кријумчарење робе и људи. До сада је локатор инсталиран у 70 одсто испостава царине, а до краја месеца, како је речено, све ће испоставе имати овај уређај.

Воице.орг.рс, Слађана Глушчевић