Неконтролисан увоз млека из ЕУ у Србију тера наше краве у кланицу

Београд — О томе да ће увозно млеко бити озбиљна претња нашим фармерима много се лане говорило, сада нас је то и снашло, а ништа се у међувремену није предузело.

Одскора у Србији има и млека из земаља ЕУ, али и из комшилука. И то не само у радњама већ и у “слободној продаји“ на пијацама.

На новосадској Кванташкој пијаци продају се млечни производи из босанскохерцеговачких млекара, пише Дневник. За сада, у пијачној понуди у Новом Саду су млеко у тетрапаку и павлака произведени у млекари у Сарајеву.

Колико тренутно млека пређе нашу границу није познато, али, по подацима Управе царина, прошле године увезено је око 23.000 тона свежег млека, углавном из БиХ. У исто време извезли смо око 20.000 тона, углавном у Хрватску. Млека у праху лане смо увезли 3.500 тона, док смо извезли око две хиљаде тона.

Да смо претерали, најбоље говори податак да смо годину дана раније увезли око 16.500 тона свежег млека и 2.500 тона млека у праху. Сточари верују да је спољнотрговинска размена сада још неповољнија и да увоз расте. Истовремено, млекаре њима отказују откуп, углавном уз објашњење да квалитет сировине не задовољава стандарде.

Све више млека је неоткупљено. Велике млекаре правдају се да је млеко неодговарајућег квалитета, а заправо су препуне својих готових производа. Млекаре су приморане на мере које ће за последицу имати да хиљаде газдинстава неће моћи да остварују приходе, кажу у Удружењу произвођача млека Србије, уз тврдњу да наши фармери могу произвести довољно квалитетног млека, али не могу да се носе с разним спекулацијама на тржишту. Уместо да пијемо домаће млеко, наша деца пију концентровано, односно млеко у праху из увоза.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић најавила је извоз српског млека у Кину па тек ту ништа није јасно, пише лист. Хтели бисмо млеком, ни мање ни више, већ на кинеско тржиште, а млекаре одбијају нашу сировину, увозимо ко зна какво…

“Млеко које помузем, као и оно које помузу моје колеге фармери, за неколико сати с фарме стигне у прерађивачке погоне млекара”, каже фармерка Зора Феђвер из Товаришева. “Прошло је све потребне контроле, свеже је и сигурно. Међутим, млеко које долази из иностранства је прерађено у емулзију, која кошта 24 динара литар и коју млекаре даље прерађују. Питање је, стога, колико је и за потрошаче добро што ће пити јефтиније млеко направљено од такве сировине”.

Поменимо, европски млекари од почетка априла могу производити млеко у неограниченим количинама – Брисел је укинуо квоте уведене пре више од 30 година да би се спречила претерана производња и вишкови. Марија Данијела Лензу из Директората Европског савета за пољопривреду каже да се очекује да ће потражња млека на светском нивоу расти, посебно у земљама у развоју.

“Међутим, сведоци смо знатног пада цене млека, као и забране коју је увела Русија за увоз хране из ЕУ. Зато ће крај квота за млеко бити шанса, али и велики изазов”, сматра Марија Данијела Лензу.

Српски млекари већ губе трку с европским, уз годишњих 2.700 литара млека по крави спрам европских 8.000 литара.

Дневник