Нелегални објекат на Панчићевом врху парадигма функционисања државе

Функционисање правне државе се најлакше види по постојању или непостојању нелегалних објеката. У правној држави и уопште држави која функционише незамисливо је да се гради без дозволе и да се подижу дивљи објекти свуда где се то учини згодно. У Србији је то толико нормална ствар да се грађани више и не труде да то пријављују јер знају да нико неће реаговати а да постоји могућност да они само направе себи проблеме. И тако ничу лимене гараже и дрвене шупе по заједничким двориштима између зграда, заграђују се терасе које онда буду јавно ругло, граде се куће у плавним зонама, подижу викендице у заштићеним подручјима поред река и језера. Kолико је то уобичајена пракса у Србији показује и чињеница да је и сам бивши председник Томислав Николић бесправно саградио кућу на обали Саве, тамо где је изградња строго забрањена. Ово „строго“ се наравно односи само на закон, дакле обичан папир на коме пише шта се сме а шта не сме, а пракса је сасвим другачија. Није ли и сам Тито рекао да се „не треба баш увек држати закона као пијан плота“?

Чинило се да је та председникова викендица врхунац незакоња кад је у питању нелегална градња или, ако се гледа са друге стране, не врхунац него „дно дна“. Међутим, одавно је познато да у Србији не постоји дно, и кад год је неко рекао да не може горе, живот га је демантовао, јер у Србији увек може горе.

Нелегани објекат на Панчићевом врху је парадигма функционисања државе. Из општине Брус где је до скора председник био чувени Јутка, издата је дозвола за изградњу дрвеног објекта од 150 квадрата. Већ и то је прилично чудно и само можемо да замислимо какве везе, мито и корупција су били на делу. Изграђен је објекат од бетона од преко 1000 квадрата. На Панчићевом врху! Замислите колика је то бахатост и безобразлук! На врху планине која је симбол и понос државе и чији се врх, кад је време лепо види из пола Србије.

У међувремену, објекат је уредно добио дозволу од надлежних да се прикључи на воду и струју и почео је са радом. При томе се не зна ни које инвеститор и ко је саградио објекат, судски процес се врти у круг, време пролази а резултата наравно нема. Полиције која би требало да обезбеђује рушење ођедном нема нигде као да је у земљу пропала. Јавност се узбуркала али што би рекли „пси лају, караван пролази“ само што овде пролази само време а објекат остаје.

Политичари дају немуште изјаве, позивају се на закон, одричу се одговорности и надлежности све у свему на сцени је једна тужна слика немоћи државе пред нечим или неким који су очигледно јачи од државе. И сви се питају ко је то ко је толико јачи од државе.

А одговор на то питање и није толико тежак ако се зна да је у Србији теоријски постоји политичка слобода, али у стварности једна странка одлучује о свему, а вођа те странке је неприкосновени судија за све што се дешава у земљи. На снази је правило „Држава, то је владајућа странка“ (мали напредак од изјаве Луја XИВ „држава, то сам ја“). Тако долазимо до тога да инвеститор нелегалног објекта на Kопаонику, ко год то био, мора бити или неко из владајуће странке или неко са дебелим везама у владајућој странци, са везама које допиру врло високо у хијерахији странке. Зато и нечуди кад су се на фингираном рушењу појавали страначки јуришници са ознакама СНС-а.

С обзиром на халабуку која се подигла око овог објекта, понајвише захваљујући телевизији Н1, највероватнији резултат кампање ће бити стварно рушење објекта. Наравно и то ће се искористити у рекламне сврхе, вероватно ће се темпирати да то буде негде пред изборе, да се искористи у кампањи за изборе. Али сигурно ни тада неће бити обелодањено ко је прави инвеститор и како ће се инвеститор обештетити због рушења односно неиспуњених обећања које је добијао пред градњу.

Гоца Савковић, Корени.рс