Уласком у нову годину завршен је шестогодишњи период либерализације трговине са ЕУ, па ће се више од 95 одсто производа из ЕУ увозити без царина. Надлежни сматрају да ће резултат тога бити ниже цене у трговинама, док стручњаци упозоравају на додатно слабљење домаће пољопривреде.
Шестогодишњи период либерализације трговине предвиђен ССП-ом завршен је уласком у нову годину, па ће се од сада више од 95 одсто производа из Европске уније увозити без царина. Без заштите ће остати индустријска роба, али и велики број пољопривредних и прехрамбених производа. Надлежни истичу да би резултат слободног увоза требало да буду ниже цене у продавницама, док стручњаци упозоравају на опасност од додатног слабљења домаће пољопривреде.
Нова година – нове могућности за увознике и нове бриге за пољопривреднике. Оне који производе око 400 стратешки важних производа, међу којима су пшеница, кукуруз, брашно, уље, шећер, месо, јабуке, шљиве, парадајз, паприке, млечни производи и дуван, држава ће и даље штитити од европске конкуренције. Остали ће се, за потрошаче, борити са колегама из Уније.
“Тај транзициони период који је био мало дужи од шест година. Било је довољно времена да се домаћа производња припреми на конкуренцију”, каже помоћница министра спољне и унутрашње трговине Бојана Тодоровић.
Без царина од 1. јануара се, између осталог, увози млеко, црни лук, јаја, маргарин, шаргарепа.
Они који остају без заштите, упозоравају стручњаци, тешко ће се борити са конкуренцијом која је много више потпомогнута од својих држава, али и из буџета Уније.
Агроекономски аналитичар Милан Простран истиче да ће у тим суровим конкурентским условима једино преживети велики произвођачи који су атипични за наше услове, са преко 10, 15 или 20 хиљада хектара обрадиве површине.
Уколико дође до прекомерног увоза одређене врсте робе и због тога штету претрпе домаћи произвођачи, држава може искористи заштитну клаузулу и вратити царине на тај производ, кажу у ресорном министарству.
Од укидања царина, наглашавају, грађани би требало да имају и користи.
Бојана Тодоровић напомиње да би неки инпути за производњу неку домаћу би требало да буду јефтинији што би појефтинило и финални производ.
Према речима Милана Пространа, од либерализације увоза користи ће имати пре свега трговци, који ће увозити велике количине робе.
Простран подсећа да Србија увезе хране за преко милијарду двеста, триста милиона евра, оцењујући, да према потенцијалима и потребама земље, за то нема нарочитих разлога.
Србија је претходних година остваривала суфицит у размени пољопривредних производа са Европском унијом, просечно 400 милиона евра годишње, али је он био, пре свега, резултат извоза примарних пољопривредних производа.
Шездесет један одсто извоза из Србије одлази на заједничко европско тржиште.
РТС
