Ко може да поверује у искрене намере председника, који у слободно време обавља и посао премијера, да о било чему са било ким води дијалог? Он није човек дијалога, већ фанатик монолога и све време од када је на власти заправо је остао само министар за информисање
Још од цепања СРС и стварања СНС, а посебно од тренутка бриселског честитања Томиславу Николићу на победи на председничким изборима 2012. три сата пре затварања биралишта – теку Вучићеве обавезе према Западу коме дугује свој долазак на власт. Лажни дијалог о Косову и Метохији који је Вучић покренуо одмах по ступању на председничку дужност сигуран је знак да је време истекло – дата обећања морају да се испуне до краја и то што пре.
У земљи у којој влада медијски и парламентарни мрак, у којој више не постоји ниједна политичка емисија на телевизијама са националном фреквенцијом у којој се сучељавају власт и опозиција – безобразно је говорити о некаквом унутрашњем дијалогу. У политичком систему у коме је један човек председник државе, председник највеће владајуће странке, до пре неки дан и координатор свих тајних служби безбедности, док у слободно време обавља и посао председника Владе – ко може да поверује у Вучићеве искрене намере да о било чему са било ким води дијалог? Вучић није човек дијалога, већ фанатик монолога и пропаганде. Он је све време од када је на власти заправо остао само министар за информисање.
Шта је са обећањем СНС из 2012. да ће након доласка на власт поништити све дотадашње споразуме о КиМ које је у време Бориса Тадића потписао Борко Стефановић? Кога су – уместо тога – СНС и СПС пре четири године питали да оду још даље од Тадића и потпишу антиуставне бриселске споразуме? Зашто о томе ћути Уставни суд?
У тренутку док нас режимски медији безочно лажу да никада нисмо боље живели – што о томе не поведемо унутрашњи дијалог? Што није било дијалога о поштеним и фер изборним условима, или о равноправном медијском третману свих изборних учесника? Што већ шест година Вучић није изашао ни на један директан ТВ дуел са неким из опозиције – кад је тако велики љубитељ дијалога? Зашто се у Народној скупштини већ више од годину дана избегава седница о КиМ, а лидери опозиције искључују из њеног рада? Има и других сјајних тема за дијалог: погубно субвенционисање страних фирми и јефтина радна снага, зеленашење банкарских дерикожа, пропадање српског села и пољопривреде, бела куга и одлазак младих из земље, криминал и корупција у врху СНС, али ове теме никако да дођу на дневни ред.
Прави дијалог о КиМ треба да се води пред очима јавности: у Скупштини и на РТС-у, али тога нема. Зато што је све најобичнија фарса и покушај да се направи алиби за издају КиМ и у овај сраман чин увуку и други саучесници. На Вучићев канабе највероватније ће отићи Чедомир Јовановић, Ненад Чанак и Војислав Шешељ, као представници лажне, Вучићеве опозиције, као и неко из редова грађанске опозиције по наговору Запада, али Двери у томе неће учествовати.
Чему журба? Ако се једино Вучићу у Србији жури да се заврши са КиМ – онда је јасно да он ради за интересе ЕУ, САД и НАТО којима се заправо жури. Ако је Вучићев задатак да заврши са Косовом – то није и наша обавеза! Нека своје дугове према онима који су га довели на власт плаћа из свог џепа, а не преко леђа грађана Србије.
Српски покрет Двери недавно је предао Скупштини предлог Резолуције о очувању КиМ у саставу Србије, који садржи ставове из којих се јасно види наш однос према КиМ.
АП КиМ је саставни и неотуђиви део Србије, који се тренутно налази под окупацијом, о чему без одлагања треба обавестити међународну јавност. Ниједан грађанин Србије који се налази на јавној функцији нема право да потпише обавезујући документ којим ће правно отуђити КиМ као део територије Србије. Прекинути преговоре у Бриселу, поништити све бриселске споразуме и тему КиМ вратити у СБ УН, где имамо савезнике у Русији и Кини. Влада Србије требало би да предузме све радње у циљу физичког повратка и боравка српског цивилног и војног особља на територији КиМ, сагласно садржини Резолуције 1244 СБ УН. Обновити рад Министарства за КиМ које ће у Влади Србије обављати све послове државне управе који се односе на функционисање државних органа и институција Србије на тој територији, помоћ српском народу, као и повратак расељених на КиМ.
Председник Српског покрета Двери и народни посланик
Бошко Обрадовић
нин.цо.рс
