Нема ниједног Арапина међу потписницима уговора између “Етихада” и “Аир Сербиа”, све Енглези и Аустралијанци

PENZIONERI POSLANICI UŽIVAJU
Za samo dva meseca legne im prosečna godišnja penzija!

Pojedini penzioneri, koji su u isto vreme i poslanici u Skupštini Srbije, za dva meseca zarade više 500.000 dinara, što je više od godišnjeg primanja običnog penzionera, koji dobija samo prosečnu penziju od oko 24.000 dinara. Penzionisani parlamentarci primaju poslaničku platu, plus obavezan paušal, naplaćuju i do 100 hiljada dinara mesečno na ime troškova prevoza, a na sve to, na račun im svakog meseca legne i penzija, koja po pravilu debelo premašuje republički prosek.
Njihove mlađe kolege, ukoliko imaju dve funkcije, jedne plaćene fotelje moraju da se odreknu, ali penzionisani predstavnici građana nemaju taj problem, jer zakon dozvoljava da im, osim penzije, na račun legne i poslanička plata.

Tako ćemo dok se ne promeni zakon: Čolaković (PUPS)

Prema podacima iz skupštinske evidencije i sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, građani iz svog džepa najviše novca izdvajaju za poslanike Srpske napredne stranke (SNS) Momira Stojanovića i Jezdimira Vučetića, a slede predstavnici Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Momo Čolaković i Milorad Stošić (vidi tabelu).
Naprednjak Stojanović je tokom maja i juna zaradio 407.634 dinara po osnovu plate i penzije, a nije zaobišao ni skupštinsku blagajnu, na kojoj je za dvomesečne „troškove vožnje“ podigao 180.441 dinar.

Rekorder: Naprednjak Momir Stojanović za dva meseca inkasirao skoro 600.000 dinara

– Penzija je stečeno pravo. Moj dodatni angažman u parlamentu je plaćen. Tako je po zakonu – pravda se Stojanović

Pupsovac Čolaković je u maju i junu zaradio čak 531.564 dinara. On u Skupštini prima platu od oko 120.000 dinara, poštar mu na vrata donese penziju od 85.000 dinara, a za ova dva meseca sa skupštinske blagajne podigao je još 121.564 dinara na ime korišćenja sopstvenog vozila. Čolaković kaže da je sve to „normalno i po zakonu“.
– Svi penzioneri u Skupštini to rade, primaju platu i penziju. Tako ćemo dok se ne promeni zakon – jasan je Čolaković.
Socijalista Milutin Mrkonjić prima platu u Skupštini od 99.534 dinara, paušal od 30.354 dinara, a ujedno i penziju od 109.398 dinara.

a – Ma, sve je po zakonu, dušo!
Mićun za sat zaradi skoro 40.000!
Bez obzira na to što retko ulazi u parlament, poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović nije se odrekao plate (poslanička plata 91.974, paušal 30.354), a osim zarade u Skupštini, redovno prima i penziju od 80.000 dinara. Tokom maja i juna Mićunović je od svih penzionera-poslanika najmanje vremena proveo u poslaničkoj klupi – svega 6 sati, 12 minuta i 27 sekundi, i za to vreme samo u parlamentu zaradio 244.656 dinara. To znači da su građani ovog iskusnog demokratu plaćali čak 39.460 dinara na sat!

Срби се боре до смрти за 1.500 еура!

Крвава такмичења на тајним локацијама у околини Београда. Одабран круг људи клади се на крваве борбе у којима нема правила.
Крваве борбе

Два мишићава борца у рингу, око њих напаљена маса, док момак са цигаретом у устима прикупља новац за клађење. Бука је све јача, а борци онако крвави ударају се готово до смрти јер нема никаквих правила. После бруталног двобоја, један од њих пада и губи свест. Победник скаче у масу која је у делиријуму и одмах добија 1.500 еура за победу. Пораженог, претученог готово на смрт, износе из ринга… Ово није сцена из неког америчког акционог филма, већ само једна од бројних илегалних борби у Србији.

Магацини као арене

Борбе на црно у којима се борци у импровозованом рингу бију на тајним локацијама, и то само за одабран круг људи, последњих неколико година су за појединце у Србији добар извор зараде, љали и забаве. Уместо борби паса и петлова, сада су примат узеле борбе људи.

У тучама учествују борци из различитих борилачких спортова, све дешава у строгој тајности, најчешће на периферијама, у напуштеним објектима или чак подрумима напуштених кућа. Правила у рингу скоро да и нема, јер је циљ да борба буде што крвавија и бруталнија.

– Борбе се организују неколико пута месечно, а локације су строго чувана тајна, позната уском кругу људи. Да би учествовао у борби, борац мора да уложи између 1.500 и 2.000 еура у зависности од „правила“ у рингу – да ли се бију голоруки, са рукавицама, да ли се меч прекида или се бију до губитка свести… Ове борбе су извор зараде многима, како онима који се кладе, тако и организаторима, па и самим борцима

На подручју Београда нелегалне туче су се до сада организовале у приградским насељима Шимановци, Батајница, Угриновци,… У ринг најчешће улазе боксери и кок-боксери, ММА борци, Ултимат-фајтери, а нешто ређе џудисти и каратисти…

– То су крваве и бруталне борбе готово до смрти. Борци се бију док један не падне и остане без свести. Колико се пута десило да потпуно изломљени и изубијани заврше у Ургентном центру. Знам за случај кад је један човек остао без ока, а многи су завршили са тешким повредама. Ипак , у болницу их носе само у најтежим случајевима. Много чешће се о њиховим повредама побрине лекар, који је ангажован да буде присутан приликом борби, за хонорар од неколико стотина еура, уз обавезу ћутања

борбе на црно у Србији организују последње три-четири године за одређен број људи међу којима су најчешће љубитељи насилних и крвавих борби, особе из криминалног миљеа, новокомпоновани богаташи, али и деца тајкуна.

Зид ћутања

Покрајинска секретарка за спорт Маринка Чобану потврдила је да и она има сазнања да у Србији има мечева на црно, да је за то чула, али да на жалост нема доказа.

– Још прошле године сам чула за нелегалне борбе, али нисам успела да сазнам када и где јер постоји зид ћутања. Али то је сада већ јавна тајна, јер знате ви и зја и још десет људи је чуло за то. Али нико се не усуђеје да се ухвати у коштац с тим – упозорава жена која је прошле године тражила чак укидање ММА позивајући се на Закон о спорту, према којем је забрањено организовати борбе без правила или борбе у кавезу.