Мрежа за реституцију предложила је државној Агенцији за реституцију законске измене према којима би се повећао обим повраћаја национализоване имовине старим власницима у натури, а Агенција је такав предлог, као и враћање зграда у којима су иностране амбасаде упутила Влади Србије.

Власници национализоване имовине ће, ипак морати, највероватније да чекају још три године да им се одузето врати, јер је Агенција у оквиру предлога измена Закона о враћању одузете имовине и обештећењу унела и ту ставку. Разлог је што исплате обештећења треба да почну идуће године, али пара у републичкој каси за ту намену нема, па би рок требало да се пролонгира до 2018. године.

Таква измена је, како за “Вести” објашњава координатор Мреже за реституцију Миле Антић базирана на препорукама европских институција, али и реалном стању које показује да имовине има довољно, али не и пара.

– Одлагање је неминовност и очекивали смо га, јер неколико резолуција Европског парламента и Европска комисија препоручују да се што више старог власништва врати у натури. Са друге стране треба гледати шта је најбоље за Србију, а није реално да се новац пронађе у ситуацији када смо на све муке имали и катастрофалне поплаве и велике штете – каже он.

Антић подсећа да је предато 73.000 захтева за повраћај имовине, што обухвата око 300.000 наследника, што је, према његовим речима, свега 20 одсто од укупно конфисковане приватне имовине у Србији.

– То је заиста мали део онога што арче јавна предузећа попут Србија шума које располаже са више од милион хектара, а да и нема тачну евиденцију. Зато поздрављамо недавну одлуку Владе о попису јавне својине, мада је то само минималан напредак, јер ће опет много тога остати непописано, пошто се показује да је за две и по године примене Закона о реституцији откривена огромна државна имовина – каже Антић и додаје да је после таквог открића нормално да се што више људима врати у натури.

Највише враћено Београђанима

Подаци говоре да је до сада враћено близу готово 2.500 пословних простора, комплетних зграда или појединачних станова, што је више од 150.000 квадрата широм Србије. Највише у београдским општинама Стари град где је 612 објеката, Врачар 324, а следи Нови Сад са 175. Стари власницима је предато и око 3.500 хектара земљишта.

Иста правила за странце

У Србију су из иностранства, према речима Директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, стигли захтеви из 31 државе света са којима Србија има реципроцитет, а како је навео, правила за повраћај имовине страним и српским држављанима су идентична. Највише из Аустрије 447, Немачке 251, Мађарске 163, Хрватске 129 и Израела 58.
– У старој Југославији, превенствено у Војводини је живело 325.000 Немаца који имају право на обештећење, али је претходно обавезан судски поступак рехабилитације и утврђивање да нису били припадници страних окупационих снага – појаснио је Секулић за “Политику”.

Уколико старом власнику не може да буде враћен стан, према речима нашег саговорника, зашто му уместо новчаног или обештећења у обвезницама, не би била дата шума.

– Реституција је и суштински тест за Владу, јер без тог процеса нема системских промена у земљи, а како се показало и од изузетне је важности и за европске интеграције Србије. Нису тачне тезе које се протурају у јавности да реституција кочи приватизацију, већ напротив кочи пљачку државе, јер се њом откривају велике злоупотребе и привредни криминал – закључио је Антић.

Д. Декић – Вести

фото: Фонет