Машине чекају на међама док се не обезбеди новац за откуп парцела на траси аутопутева
Мањак пара за експропријацију успорио је радове на аутопуту од Љига до Прељине, за који је влада Азербејџана одобрила кредит од 300 милиона евра. Дуг према власницима њива које се налазе на траси будуће саобраћајнице могао би да одложи и завршетак аутопута према македонској граници. Јер према рачуници Велимира Илића, министра грађевине, држава на Коридору 10 дугује око 1,8 милијарди динара, а на Коридору 11 око 700 милиона динара. Млађан Динкић, министар финансија и привреде, обећао је из буџета око милијарду динара, што ипак није довољно за намирење дуга према сељацима.
Према подацима „Путева Србије”, који су задужени за изузимање земљишта на Коридору 10 и делу Коридора 11 од Обреновца до Љига, од 2008. године поднето је 15.000 предлога за експропријацију. До сада је исплаћено 12.700 власника у износу од 8,7 милијарди динара и при томе изузето око 2.400 хектара земљишта.
– Овим је омогућена је изградња 380 километра аутопута на Коридору 10 и 38,5 километара на Коридору 11. Преостало је да се експроприше земљиште за деонице Горње поље – Царичина долина и Царичина долина – Владичин Хан, на Коридору 10 и Обреновац – Уб на Коридору 11. Њихово окончање, уколико буду обезбеђене паре, може се очекивати до краја године – наводе у „Путевима Србије”.
Ово предузеће, како упозоравају, дугује власницима непокретности 660, али је потребно још 800 милиона динара да би експропријација била комплетно завршена на Коридору 10.
– Једини проблем са којим се сусрећемо при експропријацији јесте недостатак пара. Новац није обезбеђен за 2012. годину. Са плаћањем накнада каснимо и по неколико месеци, док смо их претходне четири године исплаћивали у року од три до седам дана од закључења споразума – кажу у „Путевима Србије”.
Када је реч о Коридору 11 експропријација је окончана на 38,5 километара од Уба до Лајковца и од Лајковца до Љига. Изузето је земљиште и за деоницу Обреновац–Уб, али нема пара за обештећење власника.
Колико земљишта је изузето за деоницу између Љига и Прељине за коју је обезбеђен међудржавни кредита и колико је застој у експропријацији закочио изградњу у Коридорима Србије, задуженим за изузимање земљишта на овом делу аутопута, нисмо добили одговор. Михајло Мишић, директор овог предузећа, није хтео да одговори на питања јер му се, како нам је речено, није свидело како је написан текст у „Политици” од претходног дана, односно контекст у коме је поменут.
Али, Елхан Софијев, директор азербејџанске фирме „Азвирта”, која гради 40 километара аутопута од Љига до Прељине, не крије да је експропријација успорила радове. Он је пре неколико дана изјавио да се радови изводе на само 1,7 километара где су решени имовинско правни односи и изразио очекивање да ће ти проблеми бити ускоро решени.
„Политикин” дописник из Горњег Милановца недавно је писао да решавање имовинских односа не тече глатко у овом крају. Власници њива у Брђанима су задовољни ценом док у неким околним местима, кроз која ће проћи аутопут, прете судом јер сматрају да цена земљишта треба да буде иста на целој деоници.
Међутим, Закон о експропријацији је прилично јасан. За парцеле на којима је планирана изградња инфраструктурних коридора и објеката од јавног значаја погађања са државом нема. Накнаду за одузету непокретност утврђује пореска управа локалне самоуправе на чијој се територији парцела налази. Ако сељаци не прихвате понуду, у пракси се показало, да ни суд не помаже. Јер у последње три и по године ниједно решење суда није донело незадовољним власницима земљишта ни динар више од цене, коју су им разрезали порезници.
– Накнада се утврђује на основу тржишне вредности. Тачно се зна колико кошта квадрат њиве прве, друге, пете класе… За разлику од земљишта, чију процену ради Пореска управа, за засађене биљне културе и објекте надлежни су вештаци пољопривредне односно грађевинске струке – наводе у „Путевима Србије”.
Најјефтинији квадрат земљишта досад је процењен на траси између Љига и Горњег Милановца. Квадратни метар у селу Брђани се креће од 60 до 160 динара, а за пасивнија села од 50 до 140 динара. Код Суботице је плаћан око 70 динара, а најскупље земљиште држава је платила у близини Новог Сада по цени од 3.000 динара по метру квадратном. Поређења ради, квадратни метар у Добановцима и Батајници плаћан је својевремено око 2.000 динара.
Политика
Испод можете прочитати коментар једног од посетилаца Политике, сматрали смо да је коментар више него занимљив тако да га објављујемо уз овај текст.
Проф. др Миладин М. Шеварлић | 16/08/2012 02:14
Да нису случајно погрешно наведени подаци у реченици: “До сада је исплаћено 12.700 власника у износу од 8,7 милијарди динара и при томе изузето око 2.400 хектара земљишта.” Ако није грешка, то значи да је експропријација земљишта за потребе изградње аутопутева у Србији у периоду од 2008. године до данас извршена по просечној цени од 30.208,33 евра по хектару – и то по данашњем курсу од 120 РСД за 1 евро (8,700.000.000 РСД : 2.400 ха = 3.625.000 РСД по хектару; 3.625.000 РСД : 120 РСД = 32.208,33 евра), односно и више од 32 хиљаде евра по хектару ако би обрачунавали просечан курс евра по курсној листи НБС на дан исплате накнаде у периоду од 2008. године. Уколико на експропријисаним површинама није било објеката значајније вредности (грађевине, вишегодишњи засади, …) – то је импозантна продајна цена која се не постиже на тржишту ни за најквалитетније категорије пољопривредног земљишта у Србији. Интересантно би било упоредити ову и откупну цена у еврима у пројектној документацији?
