Берлински зид пао је на данашњи дан, пре 25 година, што је био кључни догађај у слому комунизма и увод у уједињење Немачке 1990. Јубилеј пада Берлинског зида биће обележен у главном граду Немачке концертима, говорима и пуштањем хиљаде балона вечерас, у линији од 15 километара, како би подсетили на некадашњу баријеру из времена хладног рата, која је делила Западни и Источни Берлин.
Пад Берлинског зида: 25 година касније сачувано још око 3 км зида који је некада пролазио кроз град дужином од 155 км
Бели светлећи балони који обележавају руту којом је некада пролазио зид који је делио Немачку на два дела биће пуштени што ће симболично означавати његов нестанак.
Меркеловој ће се придружити некадашњи вођа синдиката Пољске Лех Валенса, као и бивши совјетски лидер Михаил Горбачов.
Сат после поноћи, 13. августа 1961, Источна Немачка је запечатила границу између источног дела Берлина, који су контролисали Совјети, и западног дела, под управом савезника. У наредних неколико недеља, радници су подигли 155 километара дугу баријеру, која је окруживала Западни Берлин.
Многи погинули у покушају да пређу зид
Најмање 136 људи, укључујући и неколико деце, погинуло је у покушају да пређе зид, према Потсдамском центру за историјска истраживања. Неке су убили граничари Источне Немачке, а други су се удавили у хладној води оближње реке Шпреје. Један од последњих који је изгубио живот био је Крис Гефрој, 20-годишњак који је устрељен девет месеци пре пада зида. Многа места на којима су људи гинули у покушају да пређу зид и домогну се Западне Немачке сада су обележена посебним ознакама.
Сам зид, висок 3,6 метара, био је спољни део снажно утврђеног појаса који су чинили и бодљикава жица, метална ограда, чуварске куле, скривени аларми и пси чувари.
Комунистички лидер Валтер Улбрихт назвао га је “антифашистичким заштитиним зидом”, иако је у реалности његова сврха била да заустави људе да оду на Запад.
Упркос опасној препреци, и запрећеној тешкој казни уколико буду ухваћени, хиљаде људи је покушало да побегне кроз тунеле испод зида, преко њега или препливавајући реку поред њега.
Многи су искористили предност разгранате берлинске канализационе мреже и подземне железнице. Други су користили лажне пасоше, прављене за Западне Немце, којима је било дозвољено да посете Источни Берлин.
Неки су прокопали властите тунеле, често уз помоћ људи са друге стране. У једном случају, цела породица је побегла користећи трамвај који су сами направили.
Током 28-годишњег постојања, Берлински зид је служио као симбол комунистичке репресије. Западни лидери, укључујући и америчког председника Џона Кенедија, често би посетили Зид, када су били у Берлину. Злокобна, сива бетонска баријера била је у позадини позива тадашњег председника САД Роналда Регана лидеру Совјетског Савеза Михаилу Горбачову да “сруши тај зид”.
Симбол тежње за слободом
Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је данас на обелажавању 25 годишњице пада Берлинског зида да је тај догађај пример тежње људи за слободом и одала почест онима који су помогли рушење зида који 28 година био симбол Хладног рата.
“Пад Берлинског зида нам је показао да се снови могу остварити”, рекла је Меркел на Меморијалу Берлинског зида у улици Бернауер и поручила да “ништа не мора остати онако како је, без обзира колико су велике препреке”.
Меркел је рекла да је 9. новембар значајан датум у немачкој историји и зато су на тај дан 1938. нацисти у “Кристалној ноћи” извршили масован погром Јевреја.
“То је био почетак убиства милиона”, рекла је Меркел додајући да 9. новембра сваке године не осећа само радост већ и одговорност којом је историја оптеретила Немце.
Горбачов је касније тврдио да није узео за озбиљно тај драматичан позив, назвавши га “представом” некадашњег холивудског глумца. Али Реганов говор, као и чувена Кенедијева изјава да себе сматра Берлинцем, помогли су да се одржи морал у западном делу града.
И Папа Фрања обележио годишњицу
Папа Фрања поздравио је у недељу улогу папе Јована Павла ИИ у паду Белринског зида и позвао људе да граде мостове међу собом отварајући своја срца.
Увече, 9. новембра 1989, западно-немачка телевизија емитовала је вест да су комунистичке власти одлучиле да укину забрану путовања и дозволе Источним Немцима да путују мање-више слободно.
Чим је то објављено, хиљаде Источних Берлинаца похрлило је у Западни Берлин, да прославе слободу са својим сународницима.
Неколико месеци после тога дошло је до слома комунистичког режима. Источна и Западна Немачка ујединиле су се поново 3. октобра 1990.
Рушење зида 1989. године постало је моћан симбол краја хладног рата, подсећа ББЦ.
Зид је пролазио Берлином у дужини од 155 километара, али данас се може видети још око три километра колико је сачувано.
Више од милион посетилаца дошло је у Берлин овог викенда да присуствује свечаностима, које су почеле 7. новембра навече, а које ће кулминирати данас на Бранденбуршкој капији.
Бета
