Осам деценија након почетка Другог светског рата би питање ратних репарација поново могло да постане главна тема. Већ годинама с времена на време посебно из Варшаве и Атине сижу захтеви да Немачка плати за разарања која је причинила Пољској и Грчкој.

Међутим овај пут се није огласио нико из иностранства, већ из језгра политичког Берлина. На захтев странке Левице је Научна служба Бундестага израдила анализу у којој се оставља могућност да су захтеви Грчке и Пољске оправдани.

Грчка ништа није потписала

У документу од петнаест страница стручњаци немачког парламента најпре подсећају да Берлин званично сматра питање репарација „правно и политички дефинитивно уређеним“, то јест да одбија сваки разговор на ту тему. Научни сарадници Бундестага сматрају да су такви аргументи немачке Владе легитимни, али да нису једини могући.

Наиме, Берлин се позива на уговор „два плус четири“ из 1990. којим су Западна и Источна Немачка као и окупационе силе победнице – САД, Велика Британија, Француска и СССР – отвориле пут уједињењу земље. У Берлину то сматрају „мировним уговором“ којим су завршене све приче о ратној одштети земљама које је нацистичка Немачка разарала.

Међутим експерти Бундестага кажу да се репарације у том уговору не помињу те да уосталом „треће земље“ попут Пољске или Грчке нису потписнице тог уговора те их он не обавезује. У случају Атине чак никада није било „изричите изјаве о одрицању“ од репарација, пише у анализи.

Следећи аргумент Берлина, да је питање репарација застарило, стручњаци коментаришу речима: „Застара међудржавних новчаних потраживања у међународном праву до данас није јасно уређена.“

Научна служба Бундестага сматра да постоји „могућност дефинитивног судског разјашњења“ пред Међународним судом у Хагу. Предуслов је да неко најпре тужи Немачку, као и да Немачка прихвати да се подвргне том суду што Берлин одбија.

У јуну је државни секретар у Министарству спољних послова Нилс Анен (СПД) рекао да у случају грчких захтева за одштетом „ниједна страна“ не намерава да правду потражи пред тим судом.

Пољска спрема захтев за одштетом?

Анализа правника немачког парламента свакако је будно пропраћена у Варшави и Атини. Прошлог месеца је грчки амбасадор у Берлину послао „вербалну ноту“ немачкој Влади позивајући је на званичне преговоре о ратној одштети. У Грчкој рачунају да Немачка због окупације и разарања треба да плати 290 милијарди евра.

Није познато како ће се према свему односити нова влада конзервативног премијера Kирјакоса Мицотакиса. Он је у априлу, још као опозиционар, у парламенту нагласио морални значај теме, али је захтеве за репарацијама оценио као „политички и правно тешко“ оствариве.

Међутим он је уверен да Грчка може повратити од Немачке такозване принудне кредите које је Атина морала да исплаћује немачким окупаторима током рата. Та се сума процењује на осам до једанаест милијарди евра.

Пољска власт до сада није имала званичне захтеве, али би то могло да се промени. „Постоји јака политичка воља да се континуирано ради на овој теми“, рекао је Аркадијуш Муларчик, посланик владајуће странке Право и правда. Он предводи парламентарну комисију која припрема аргументацију за тражење ратне одштете.

До сада се говори о 800 милијарди евра. У злочинима нацистичке Немачке је страдало скоро шест милиона Пољака.

Да ли ће Варшава званично покренути то питање? „То је политичка одлука која се мора донети у одговарајућем тренутку“, каже Муларчик. На јесен су у Пољској парламентарни избори.

Тема и у немачким медијима: пољски председник Анџеј Дуда сматра да Немачка мора да плати ратну одштету

Међутим у анализи експерата Бундестага пише да би евентуални пољски захтеви били неоправдани јер се земља двапут, 1953. и 1970, званично одрекла одштете. У Варшави сматрају да су те одлуке ништаве јер су уследиле на притисак Москве.

„Можда се у Пољској са тиме не слажу, али постојали су правни договори који су одавно решили ова питања“, рекао је за ДW Томас Норд, посланик немачке Левице који предводи немачко-пољску парламентарну у групу.

„Али морално се не смеју правити разлике. Kада се ради о појединим групама жртава може бити додатних одштета“, додао је Норд.

Пише: Розалија Ромањец (Дојче веле)