Општи избори у Немачкој, заказани за предстојећу недељу (22. септембар) имају јарко изражен општеевропски призвук. Од њихових резултата не зависи само будући распоред снага у земљи, већ и наставак, или, насупрот томе, поновно разматрање постојећих програма Европске уније за борбу против кризе. А то значи да је у игри судбина еврозоне и целог пројекта општеевропске интеграције.
Најновија социолошка истраживања су коначно замрсила предизборну ситуацију. На основу њих проистиче да ће на предстојећим изборима с великом вероватноћом победити владајући Хришћанско-демократски савез (ХДС) актуелног федералног канцелара Ангеле Меркел (Angela Merkel). Између осталог, агенција INSA конзервативцима даје 38% гласова. Међутим, у немачким политичким условима није главна ствар конкретна странка-победник, већ карактер владајуће коалиције. И с ове тачке гледишта победа ХДС може представљати Пирову победу, пошто њен традиционални савезник – Слободно-демократска партија (СДП) једва да прелази границу пролазности са свега око 6% гласова.
У случају таквог распореда снага садашња десничарско-централистичка коалиција ће добити укупно 44%. А њени левичарско-централистички опоненти – проценат више (45%). Агенција INSA даје следећи распоред снага водећих опозиционих сила: социјал-демократе (СДПН) 28%, „зелени“ – 8% и Левичарска партија (у извесној мери идејни наследници Социјалистичке јединствене партије Немачке из периода ДДР) – 9%. О два могућа сценарија развоја догађаја говори професор катедре за политичку социологију Слободног универзитета у Берлину Нилс Дидерих (Niels Diderich).
Не мислим да ће се испоставити да је коалиција СДПН и «зелених» на крају крајева јача од хришћанских демократа и слободних демократа. С друге стране, треба истаћи да ако слободне демократе не буду успеле да се пробију у бундестаг, ХДС неће бити лако. Они ће у том случају морати да траже партнера за стварање коалиције.
Ако СДП заиста доживи фијаско – у Немачкој може доћи до правог унутрашњег политичког ћорсокака. И да би изашли из њега и ХДС, и социјал-демократе ће можда морати да се «поклоне» власницима својеврсних «златних акција» – тачније, антиглобалистима из «Партије пирата» и евроскептицима из странке «Алтернатива за Немачку». Ови други се залажу за што бржи излазак Берлина из еврозоне. Обе странке имају све шансе, не само да први пут у својој историји уђу у бундестаг, већ и да у изборној трци престигну партијско-политичке «ветеране». Они у својој агитацији активно користе питања која се заиста оштро и болно постављају кад је у питању значајан део немачког друштва, као што је учествовање бундесвера у војним операцијама ван граница земље (пре свега у Авганистану), проблем миграције, оштре социјалне политике власти у области пензионих закона, планови за ширење једног од највећих међународних аеродрома у Европи у Франкфурту на Мајни.
Стручњак за Немачку Института за Европу РАН Владислав Белов у разговору с «Гласом Русије» објашњава раст популарности антиглобалиста и евроскептика како општим падом угледа традиционалних партија, тако и активним методама рада с бирачима које користе «новајлије». Ово се пре свега односи на антиглобалистичку «Партију пирата» која је већ успела да обезбеди одговарајуће структуре, да створи своје методе рада с јавним мњењем, и да чак врло успешно учествује у изборима представника грађана. Тако је 2011. године на изборима за скупштину представника грађана Берлина добила 8,9%. А што се тиче «Алтернативе за Немачку», она тренутно има рејтинг од 5%. Покрај микрофона је Владислав Белов:
У последње време се у Немачкој запажа «одлив» из великих традиционалних странака, зато што оне не могу да понуде ништа суштинско. «Партија пирата» је прво представљала потпуно неочекивану новину. Али, већ крајем 2011. године по анкетама је имала рејтинг од 9% на федералном нивоу. И ако се у немачком друштву заиста задржи незадовољство традиционалним партијама, ако «пирати» буду успели да провуку још неке звучне пароле о слободи или на друге актуелне теме – «Партија пирата» може проћи у бундестаг.
С тим да се немачка политика све више «удаљава» од друштвених потреба у интервјуу за «Глас Русије» се сложио и представник немачке организације Абгерднетенвах (Abgeordnetenwatch) Роман Ебенер (Roman Ebener). Ова организација представља интернет-платформу која је створена ради комуникације с бирачима и која даје детаљне информације о немачким политичарима – о њиховом образовању, хобијима, приходима и тако даље.
Проблем немачке политике се састоји у томе што се она све више удаљава од друштва. Многи су престали да учествују у политичком животу земље, јер не сматрају да њихов избор може заиста утицати на резултат. То, са своје стране доводи до тога да се из тих слојева становништва не предлажу кандидати. Дакле, и политичка врхушка остаје иста. Интернет-платформа коју смо створили је управо позвана да успостави дијалог између политичара и бирача.
Постоји још једна варијанта распореда снага после избора – то је формирање «велике коалиције» у саставу ХДС и СДПН. Међутим, стручњаци вероватноћу оваквог развоја догађаја оцењују као мало вероватну – између осталог, због оштре критике којој Ангелу Меркел подвргава кандидат за дужност федералног канцелара испред социјал-демократа Пеер Штајнбрик (Peer Steinbrück). Реч има Нилс Дидерих:
Не треба очекивати удруживања у велику коалицију социјал-демократа и ХДС. Кандидат за дужност канцелара испред социјал-демократа Штајнбрик је недвосмислено изјавио да нема намеру да буде калфа Меркелове. Али, у сваком случају, тек после 22. септембра ћемо видети ко ће се на ком месту наћи. И то је врло карактеристично за изборе у Немачкој – бирач никад не зна у какву коалицију ће ући странка коју изабере.
Јасно је да ни унутрашњи политички ћорсокак у Немачкој, а још мање тријумф «Партије пирата» и «Алтернативе за Немачку» нипошто не улазе у планове руководства Европске уније које Берлин сматрају за локомотиву у борби против кризе. Међутим, овај проблем има и своје наличје. Тесна веза Брисела и Берлина потхрањује радикална расположења у Немачкој где многи не желе да плаћају грчке и португалске рачуне. А тежња немачког руководства да игра активнију и самосталнију улогу одмах заузврат рађа оптужбе на адресу Берлина за покушај да се обнови некадашња царска моћ и да се изврши нови Drang nach Osten. Немачки представник у Европском савету за иностране послове (стручна заједница основана 2007. године, која обједињује бивше премијер-министре, лидере пословног света, друштвене прегаоце и стручњаке) Ханс Кунднани (Hans Kundnani) је ситуацију која је настала у његовој земљи сликовито назвао «Више новца – више проблема». По његовој прогнози «велики напори Немачке за одбрану својих економских интереса и даље ће стварати проблеме у односима с њеним западним партнерима.
Ипак, делотворност немачких рецепата у борби против кризе не треба прецењивати. У мемоарима Герхарда Шредера (Gerhard Schröder) који су угледали свет 2006. године у Немачкој, унапред је запањујуће тачно осликан ареал садашњих «проблематичних» земаља Европске уније: наведене су Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија. Један мали детаљ: ове земље су биле наведене… као приказ успешности Европске уније. «Европски развој је поуздан, он иде у прилог свим државама Европске уније. Без обзира на то да ли је реч о Шпанији или Португалији, Ирској или Грчкој – у свим овим земљама сад не би било тако повољне социјално-економске ситуације да није Европске уније,» – тврдио је Шредер и извео закључак: «Европски пут развоја јесте историја успеха.» Очигледно, управо против оваквог «успеха» ће у идућу недељу у Немачкој гласати антиглобалисти и евроскептици.
Глас Русије
