Берлин — Немачка обележава 23. годишњицу уједињења, а разлике у развоју и богатству између бившег капиталистичког запада и некада комунистичког истока опстају.

Трећег октобра 1990. године Немачка је званично уједињена, са циљем да оба дела земље у догледно време буду једнако развијена, али биланс 23 године касније ипак изгледа другачије, наводи “Дојче веле”.

Немачки медији пишу да је народу више остао у сећању 9. новембар 1989. године када је пао Берлински зид, симбол поделе Немачке и блоковске поделе целог света, што је био крај ДДР-а и дан који симболизује прилог обичних људи историјским променама.

Разлике између сиромашног истока и богатог запада су видљиве и после две деценије заједничког живота и милијарди евра од “богате браће”, пошто Запад и даље помаже оне са истока, иако то многи Немци не подржавају.

Статистика често показује да није баш све “испеглано” и уједначено и да многи на западу државе сматрају да исток не треба даље помагати, али и да они на истоку, који се “рве” с привредним мукама, осећају “жал” за прошлим временима, а изнад свега – за сигурношћу радног места.

Према процени института Ифо, у обнову истока је до 2010. уложено 1,6 билиона евра, од чега је чак 70 одсто отишло на социјална давања јер су, након промена, стотине хиљада људи на истоку остале без посла или чекале пензију, а и данас сви који примају плату на западу морају да издвоје неколико десетина евра месечно за развој истока, наводи немачки радио.

Иако се повећао за две деценије, источнонемачки БДП и даље износи свега 71 одсто од нивоа на западу, продуктивност на истоку је за 20 одсто мања од западнонемачке, а некада комунистички део земље, где данас нема гигантских компанија, укупној индустрији доприноси са само 20 одсто.

Што се извоза тиче, процењује се да запад Немачке извози десет пута више у односу на источни део, где десет одсто људи данас нема посао. Плате на истоку Немачке су 1990. биле упола мање него на западу, а у међувремену су достигле 80 одсто западног нивоа.

Иако су на истоку зараде мање, живот је тамо нешто јефтинији – просечна кирија износи пет евра по квадратном метру стана, у просеку за два евра мање него на западу.

Занимљив је податак да ксенофобија има плодно тло код старијих Немаца са запада и млађих Немаца са истока, што стручњаци објашњавају тиме да су обе групе у раној младости доживеле слом ауторитатних система, а то води несигурности и агресији према другачијима.

Интересантна је и ова разлика – на истоку чак две трећине жена раде пуно радно време, а на Западу само половина њих. Политичар СПД-а Егон Бар, који је био архитекта источне политике бившег канцелара Вилија Бранта седамдесетих, тврди да Немци још немају национални идентитет јер Берлински зид и данас у главама Немаца омета идеју о једној нацији.

Канцеларка Ангела Меркел, међутим, каже да разлике између истока у запада млађе генерације више и не примећују, како преноси Дојче веле. Немци ће данас Дан уједињења обележити централном прославом у Штутгарту, где ће се окупити политички и државни врх земље, а међу учесницима биће и канцеларка Ангела Меркел, председник државе Јоахим Гаук, председник Бундестага Норберт Ламерт и други високи званичници.

Централна церемонија обележавања Дана немачког уједињења се, по протоколу, одржава у покрајини која даје председника Бундесрата, горњег дома парламента, где је заступљено 16 немачких федералних јединица – овај пут је то Баден-Виртемберг, односно њен главни град Штутгарт.

Немачка ову годишњицу прославља у моменту тек завршених избора и пред почетком коалиционих преговора демохришћана, Ангеле Меркел, са социјалдемократама, али и са странком Зелени, тако да се питање формирања немачке владе може, како кажу социјалдемократе, развући до децембра или јануара следеће године.

Немци ову годишњицу прослављају и са партијом Левица, насталом спајањем наследника бивших источно-немачких комуниста и странке WАСГ, која је на прошлим изборима освојила преко осам одсто гласова и самоувремено говори о томе да без ње, социјалдемократе, убудуће неће моћи именовати канцелара.

Ову годишњицу Немачка обележава као водећа привредна земља ЕУ, која, без обзира на дужничку и евро-кризу, и даље може да буде пример земље благостања, на шта су Немци веома поносни.

Немачка је од уједињења до данас постала центар моћи и одлучивања ЕУ, земља у којој многи грађани ЕУ и траже и налазе “ухлебљење”, и за коју се тврди да је земља једнаких шанси за све.

То, како кажу, доказује чињеница да у Немачкој многи страни студенти, уз социјално подношљиве цене студија, добијају своје место, да се један Немац турског порекла налази на челу једне немачке партије, да у Бундестагу седи и један Африканац с немачким пасошем, а да је једно сироче из Вијетнама постало вицеканцелар.

Немци, 23 године после уједињења, имају чему да се радују – у земљи стабилне демократије, која се простире од Алпа до Балтика и даље, упркос светској финансијској и привредној кризи и све већем сиромаштву, влада, ипак, атмосфера социјалне стабилности и привредног успеха.

Б92, Танјуг